11 PITANJA KOJA TREBA POSTAVITI SEBI PRE ULASKA U SLOBODNO ZIDARSTVO

„Svi se mi plašimo onog što ne razumemo.”
— profesor Langdon objašnjava studentima slobodno zidarstvo, Den Braun, „Izgubljeni simbol”

Razmišljate o slobodnom zidarstvu, ali vas koče pitanja na koja ne znate kome da ih postavite? Ovaj dokument je pre svega namenjen našim laičkim prijateljima koji sebi postavljaju pitanja, a nemaju elemente ni informacije da bi stekli ideju i možda jednog dana pokucali na vrata Hrama.

Ovde ćemo se pozabaviti sa 11 tema tako što ćemo dati ključeve. Ne držim nikakvu istinu, samo dajem ključeve, a ne odgovore. Ključevi vode ka razmišljanju, odgovori vode ka prihvatanju. Zaista, kritička svest svakoga zavisi od toga šta je ko od nas. Odluka da se uđe u slobodno zidarstvo mora biti doneta u slobodnoj savesti, ali i uz puno poznavanje činjenica. Potrebno je demistifikovati određene gotove ideje koje teško umiru jer ih održavaju tokovi mišljenja koji čine antimasonizam, u većini slučajeva primitivan i pojednostavljen, a s druge strane moramo izneti dovoljno prosvetljene elemente.

Ne govorim u ime cele masonerije, već kao slobodni zidar sa dugogodišnjim iskustvom u Redu. Ova razmišljanja se odnose na širu sliku slobodnog zidarstva na Orijentu Srbije, gde deluje veći broj obedijencija.

1. Postoji li starosna granica za ulazak u slobodno zidarstvo?

Godine same po sebi ne otvaraju vrata Hrama, niti ih zatvaraju. Po dokumentima većine obedijencija, formalna granica je 21 godina, ali stvarna mera nije broj u ličnoj karti — to je trenutak kada osoba postane samostalna za život. Svaka osoba sama određuje taj trenutak.

2. Da li vam je potreban visok nivo intelektualnog znanja ili obrazovanja da biste ušli?

Diploma nije uslov, radoznalost jeste. U masoneriji postoje doktori „u nečemu”, ali i samouki koji nemaju diplomu — i jedni i drugi su, u Hramu, ravnopravni Braća. Ono što ih povezuje jeste radoznalost da se otkrije Velika knjiga života, jedina enciklopedija u prirodnoj veličini. Mi smo kao istraživači, a jedini pravi uslov je otvoren um i volja da se uči celog života. Formalno obrazovanje može biti koristan alat, ali nikada nije preduslov za pristup Svetlosti.

3. Da li je to tajno društvo, ili čak sekta?

Slobodno zidarstvo je inicijacijsko društvo koje ima simbole, obrede i mitove kao svoje alate, ali nije tajno. Želi da bude diskretno kako bi zaštitilo svoje članove od onih koji se bore protiv nas, jer im smeta naša sloboda i činjenica da nas nemaju pod kontrolom. Važno je znati da je otkrivanje Sestre ili Brata ozbiljna greška koja može dovesti do isključenja. S druge strane, svako je slobodan da se otkrije ili ne. Osim toga, koliko god je lako ući u sektu, naročito ako vam je novčanik jako debeo, a teško je iz nje izaći, toliko je teško ući u masoneriju (rokovi, provere), ali je s druge strane lako napustiti je. U sekti, guru i njegovi zamenici su na čelu svoje organizacije do kraja života. U masoneriji postoje godišnji izbori, a trajanje mandata, kao i njihova obnavljanja, ograničeni su.

4. Koja je masonska tajna koju skrivate od nas?

Tajna postoji — ali je niko od nas ne može izdati, čak i kad bi hteo, jer nije od reči. Masonska tajna je unutar svakoga od nas, neprenosiva je jer je lična i intimna; ne postoji ključ, dokument ni šapat koji bi je otkrio nekome ko je sam nije proživeo u Hramu. Ona živi na dva nivoa: kroz naš lični, unutrašnji rad (personalni), i kroz doprinos koji zajedno gradimo, rađajući egregor Lože (kolektivni). To je razlika koju spolja niko ne može razumeti, a iznutra niko ne mora objašnjavati.

5. Treba li verovati u božansko ili ne?

Slobodni zidari su verujući ljudi. Svaka obedijencija propisuje na kojoj Knjizi Svetog zakona se radi (Biblija, Kuran, Tora…), uz maksimalno poštovanje svih vera, ma kojoj veri Brat pripadao. U izrazito multietničkim sredinama lože rade na Beloj knjizi, a svako je tumači prema sopstvenoj veri. Kako god, svi slobodni zidari sa voljom rade U SLAVU VELIKOG ARHITEKTE UNIVERZUMA, što pokazuje i suštinu i filozofske osnove slobodnog zidarstva. Duhovna dimenzija je, dakle, prisutna u samom srcu Reda, ali se poštovanje tuđe vere ničim ne dovodi u pitanje.

6. Kada uđete u masoneriju, morate li da se uklopite u kalup?

Naprotiv — masonerija ne kroji ljude po kalupu, već svakome pomaže da izgradi svoj. Slobodni zidar može postojati samo ako postoji muškarac ili žena. Muškarac ili žena mogu postojati a da ne budu masoni. Slobodno zidarstvo nije cilj samo po sebi. Čovek je cilj sam po sebi, a masonerija je alat za ličnu i kolektivnu evoluciju, među ostalim alatima. Na svakoj osobi je da usvoji slobodno zidarstvo prema svojoj ličnosti, istoriji i kulturi. Jedino što proveravamo tokom intervjua sa laicima jeste da oni ne šire, ni pojedinačno ni kroz organizaciju, ideje koje su u suprotnosti s humanizmom (rasizam, ksenofobija itd.). Od 1987. godine masonerija nije promenila moje razmišljanje, ali mi je omogućila da napredujem i strukturiram svoje ideje. Postoji više obedijencija, u Srbiji preko dvadeset pet, ali sve za sebe smatraju da su inicirane i da su primile Svetlo. Neke obedijencije su isključivo muške, druge isključivo ženske, ali postoje i mešovite obedijencije.

7. Da li je slobodno zidarstvo vrsta religije?

Religije su škole mišljenja zasnovane na dogmama i istinama koje su manje-više neosporne. Slobodno zidarstvo ne uči nikakvu dogmu ni istinu; nije škola mišljenja, već škola metodologije i razmišljanja. Ne potvrđuje ništa, ali daje ključeve koje koristimo manje-više u celosti, zavisno od toga ko smo. Protivnici masonerije vole da nas upoređuju s religijom kako bi nas lakše omalovažili, pa nas neretko prikazuju kao nešto mračno i opasno, iako to nema nikakve veze sa stvarnošću. Postoji čitava antimasonska literatura i verski pravci koji održavaju ovu tendenciju. Uprkos svim tim napadima, slobodno zidarstvo opstaje i traje kroz vekove, dokaz snage svojih ideala i vrednosti.

8. Šta radite u Loži?

Različite teme obrađujemo s poštovanjem i uz slušanje drugih. To mogu biti društvena pitanja (što nije slučaj u svim obedijencijama), filozofija ili simbolika, ali ne i politika. Pored toga, ono što smo podelili i stekli u Loži mora nas voditi u našem ponašanju i delima izvan Hrama. Na taj način svaki Brat i Sestra postaju bolji ljudi, korisniji svojoj porodici, svojoj sredini i društvu u celini.

9. Da li je slobodno zidarstvo moćna mreža koja teži vlasti?

Jesu, između masona se uspostavljaju veze. U tome nema ničeg čudnog — to je odlika svih ljudi koji dele istu organizaciju, kao što je slučaj sa bivšim đacima jedne škole, alumnistima fakulteta ili članovima nekog zanatskog ceha. Priča o masonima koji vuku konce vlasti, međutim, čista je fantazija — mit koji svesno neguju tokovi mišljenja kojima odgovara postojanje neprijatelja. Iz njega je nastala maglovita i opasna teorija zavere, koja izbija sa punom snagom u vremenima ekonomskih i društvenih kriza i koja je kroz istoriju nanela ogromnu štetu — posebno između 1933. i 1945. godine. Reč je o klasičnoj teoriji žrtvenog jarca, a istorija je već pokazala kuda takva retorika vodi.

Formalno, slobodno zidarstvo danas ima neuporedivo manju političku težinu od stranke, sindikata, lobija ili pojedinih udruženja — recimo, od grupe za zaštitu potrošača. Ko tvrdi drugačije, jednostavno ne poznaje činjenice. Istinska snaga masonerije ne leži u uticaju na vlast, već u vezama između Braće i Sestara — a te veze, kada se grade na poštenju i dobroti, doprinose da svet oko nas postane bolji.

10. Da li je skupo ući u slobodno zidarstvo?

Košta mnogo manje nego pridruživanje sekti. Sekte mogu tražiti da ostavite deo ili svu svoju imovinu, ili da kupujete knjige i metode po previsokim cenama. U obedijencijama na Orijentu Srbije članarina je manja od 1 € dnevno, tj. duplo manje nego espreso u kafiću. Deo vaše članarine koristi se za funkcionisanje Obedijencije, a drugi deo za članstvo u Loži. U nekim ložama postoji „solidarna pomoć” koja može sprečiti da finansijski aspekt bude prepreka, posebno za socijalno ugrožene grupe.

11. Ima li mnogo sastanaka i da li to zahteva vreme?

Ulazak u masoneriju nije kao učlanjenje u šahovski klub. To je lična obaveza, kao i obaveza prema svojim Sestrama i Braći. Obaveza koja je površna predstavlja gubljenje vremena i za Ložu i za kandidata. Neprisustvovanje radovima u Hramu, ako je uporno, može dovesti do trajnog isključenja. Ovo je predviđeno Uredbom obedijencije.

Što se tiče vremena, mora ga biti dovoljno da se posveti kolektivnom i individualnom radu. Evo jednog primera:

• 2 sastanka lože mesečno: 2 večeri.
• „Instruktivni” sastanci za nove članove: od 1 do 2 večeri svaka 2 meseca.
• Sastanci Veća o godišnjim pitanjima: u proseku 3 večeri godišnje.
• Vreme posvećeno ličnom radu koji se izlaže u radionici i sticanju znanja iz masonerije: ekvivalent 1 do 2 večeri mesečno. Zaista, slobodno zidarstvo se praktikuje jednako u Radionici kao i u samom sebi. U tom smislu neki govore o „unutrašnjem hramu”.
• U januaru, julu i avgustu: „masonski praznici” — vreme kada se Radovi ne održavaju, ali slobodni zidari nastavljaju da neguju bratske veze kroz profano druženje.

Ova lista nije iscrpna. Članovi slobodno zidarskih radionica sa odgovornostima moraju posvetiti različite količine dodatnog vremena, ali se za te zadatke prijavljuju dobrovoljno.

Kroz ovih 11 tačaka imate osnovne elemente koji će vas odvesti do lične refleksije. Ostalo je na vama — da odlučite, u miru i slobodnoj savesti, da li ćete nastaviti svoje putovanje ka masoneriji ili ne.

„Tu ste jer želite da budete, a ne zato što morate da budete.”
— Br. Z.J.

Priredio,

Br. Bratislav Uraković, Majstor Kraljevske Umetnosti
Veliki Majstor Velike Nacionalne Lože Srbije