Prvi kamen u mom Hramu

Sve svoje vreme provodim u tami

Pored očiju ja sam slep

Sablasna tišina izgubljenih koraka me mami

Kraj je blizu i nije lep.

* 

U toj tami čuo sam glas

Zaboravljenog, dalekog Brata

Pruža mi ruku, nudi mi spas

Za put ka Svetlu otvara vrata.

* 

„Hajde sa mnom, rame uz rame

Istražuj sebe od pamtiveka

Molitvom u ljudima obriši mane

U sebi nađi dobrog čoveka.“

 *

„Budi Brate verujuć čovek

Budi Brate netaknut kamen

Voli Braću sad i navek

Probudi u sebi Svetlost i plamen.“

 *

Bratska me ruka sigurno vodi

Iskušenja razna prolazim stamen

Međ` stubove Meseca i Sunca

Dobijam snagu, postajem blažen.

 *

Kao okupan izvorskom vodom

U duši čist, pogleda bistrog

Plovim nekim novim brodom

Dolazim polako do cilja beskrajnog.

* 

Putujem kući kroz poznatu tamu

Svetla me vode, pokazuju put

Prvi kamen u mom Hramu

Uz pomoć Braće sad je utisnut.

***

Brat ALEKSANDAR P.

PL Knez Mihailo, Orijent Kragujevac

10.10.6020. G.I.S.