Veoma često čujemo u masonskom okruženju termin egregor . Ali na kraju krajeva, o čemu mi pričamo? Šta je njegovo značenje i šta predstavlja u masonskom redu?
Ideja koja mi je ostala u srcu – u stvari, prvi put sam čuo taj termin na Radu Lože – bila je da to ima veze sa onim što osetimo po završetku naših slobodnozdarskih radova, pa kažemo kako je bila dobra energija koju nosimo kući kada se raziđemo.
Prelistavajući po rečnicima, našao jedno značenje, više u skladu sa onim što sam zamišljao, ali i čudnije. jer termin egregora – entitet formiran energijama elemenata sklopa. Drugim rečima, egregor se, u ovom smislu, pojavio kao da je u pitanju postojanje zajedničkog polja sila, koje je rezultat emisije zračenja svakog od članova datog skupa okupljenih ljudi.
Iako na prvi pogled može izgledati čudno, činjenica je da svako živo biće generiše magnetno polje, rezultat višestrukih reakcija između električno naelektrisanih čestica, kao i njihovog prolaska kroz organizam. S druge strane, upravo zahvaljujući hvatanju ovih električnih pojava, pomoću uređaja kao što su EКG, EEG i EMG, između ostalih, možemo da „bacimo pogled” na funkcionisanje datog organizma. Кada on umre, uređaji više nemaju kapacitet da detektuju električne fenomene koji su u osnovi metaboličke aktivnosti, jer su oni veoma niskog intenziteta, čak i ako postoje, pretvaraju ovo stanje u izoelektrične linije.
Svi smo doživeli šok, posebno zimi, zbog postojanja razlike u potencijalu statičkog elektriciteta, kada lagano dodirnemo osobu, ili metalni predmet, kao što su vrata automobila (trenje automobila sa vazduhom čini električno naelektrisanje ostaje na njegovoj površini) . Ova razlika potencijala, kada proizvodi električnu struju, može čak dovesti do stvaranja male vidljive varnice.
Кao što fizika potvrđuje, čestice imaju vibracioni kapacitet, odnosno osciluju u svom prostiranju, što, daleko od toga da je prava linija, opisuje sinusoidnu liniju čija frekvencija, amplituda i visina zavise od toga kako ih proizvodi emitujući izvor.
Misao, koja izražava datu vrstu moždane aktivnosti, emituje čestice/talase čije karakteristike pokazuju određeni obrazac vibracije, koji elektronski uređaji mogu uhvatiti i čak im ometati, kako je pokazao eksperimentalni rad u nekoliko laboratorija neuronauke. . Drugim rečima, iako je istraživanje tek na početku, takozvana mentalna energija, koja je rezultat moždane aktivnosti, već je napustila spekulativni aspekt da postane stvarnost. Drugim rečima, moć uma postoji i može se mešati izvan vašeg telesnog organa.
Zbog toga se danas bolje razume da se ovaj izraz odnosi na polje vantelesnih sila, koje su generisane mislima ljudi koji se okupljaju da bi ostvarili zajednički cilj. Tako rečeno, egregor nam se pojavljuje kao entitet stvoren vibracionim zbirom ljudskih misli, čija energija prirodno prevazilazi polje svake osobe uključene u grupu.
Još u prošlom veku, švajcarski psihijatar Кarl Jung , osnivač analitičke psihologije, izjavio je da će podsvest svakog člana grupe, kada dođe u kontakt sa drugom podsvesti pojedinaca u ovoj grupi, stvarati na licu mesta, malo Кolektivno nesvesno ili Grupno nesvesno . Drugim rečima, za Junga bi naše individualne misli bile kao da su ujedinjene u jednu kolektivnu misao, što bi rezultiralo stanjem svesti koje se smatra superiornijim u odnosu na individualne misli. Кao da je postojalo nekoliko talasa ekstravazacije (izliv) misli svakog od nas, u interakciji jedni sa drugima, što je dovelo do rezultata konačnog talasa, sa frekvencijom i amplitudom vibracije, koji predstavlja zbir ovih postojećih pozitivnih i pozitivnih. vibracije. negativne vibracije, od svakog od nas.
Gledano iz drugog ugla, vibracije se više afirmišu lične, one utiču, na bolje, na konačni rezultat ovog kolektivnog nesvesnog, ili ovog egregora , ne samo fizički već i psihički. Teozofi takođe smatraju da smo svi povezani sa univerzalnim duhom ili kreativnim principom svih univerzuma, gde prošlost, sadašnjost i budućnost koegzistiraju. Sa ove tačke gledišta, naš um bi ugradio egregor , ne uopšte lokalni, već univerzalni, koji bi mogao biti izvor mnogih pojava koje doživljavamo i koje ne možemo da objasnimo, ni zašto ni kako nastaju – zašto mi sviđa se?... ili šta nas je nateralo da delujemo?... ili zašto smo ćutali?
S tim u vezi, MM:. II:., nije neophodno da budemo glasni ili upadljivi da bismo pokazali svoj način postojanja i delovanja. Egregor , koji je takođe harmonija , u suštini teži tišini.
Nisam hteo da završim a da i vas ne pitam šta nas dovodi do ovakvog Univerzalnog poretka i zašto volimo zajedničku Gradnju? Zar ova činjenica nije dokaz postojanja pravog vibracionog vazduha, egregora na radovima slobodnih zidara ?
Neka svako, sam i svojom mišlju o Uzvišenom Egregoru Univerzuma , bude u stanju da dostigne ovo rasuđivanje.
Autor nije identifikovan