Svega 7 dana pre inicijacije 10.10.6018. godine, sanjao sam svoju javu! Bio je to trenutak kada sam tražio odgovore u svojoj svesti, sagledavajući dubinu svoje fantazije u podsvesti, samospoznavanju svoje iskre, tela i duha u prostoru i vremenu koji je sačinjavao moj autosugestivni proces misli, što je činio moj doživljaj i iskustvo da na svom astralnom putu utonem u dubok san svoje REM faze, lucidnog sna i spoznam samog sebe i okruženje oko sebe. Prenosim vam draga Braćo svoje prvo putovanje inicijacije kao sliku svojih reči i dela u nadi da možda prepoznate ili samospoznate i vi deo sebe, prihvatite sliku kao alegoriju njene simbolike i uzvišenog dela moje Gradnje.
Odlučno da svoje snove pretvorim u javu i oslikam svoju misao lepotom ponovnog rađanja! Pokucavši na vrata prostranstva, koračajući ka Svetlosti, na putu Večnog Istoka. Slobodan i sjedinjen da svoju viziju projektujem i zabeležim na papiru. U kojem je ovaj sadašnji trenutak i momenat, zabeležen za budućnost , gde će nekada neko prepoznati možda i svoju viziju , svoj san ili deo sebe. Delim sa Vama Braćo svoju viziju sa željom da svako pronalaženjem sebe, jednom niti postaje deo mene u zajedničkom delovanju naše gradnje.
Otvorila se vrata Univerzuma preda mnom !
Bila je to jasna slika Tvorca Velikog Neimara! Njegov prepoznatljiv rukopis kroz profane ruke moje oslikava svaki detalj beskrajnog prostranstva u univerzumu. Spremajući se za prvi i najznačajniji korak ka Svetlosti. Korak hrabrosti i smelosti, znatiželje da na ovom putu zađem u još ne istražene dubine svoje duše i Spoznam samog sebe.
Sada sam već svestan da stojim ispred Hrama!
Bilo mi je jasno da ulazim u nepoznato!
Bezgranično i nesigurno koračajući u svoje novo rađanje!
Ni go,ni odeven,bez metala i sa crnim povezom preko očiju !
Čuo se jak udarac čekićem! –STOJ-! U trenutku sam osetio, kako me je sigurna i jaka ruka pridržala pre nego što ću pasti u nesigurnom raskoraku. Bila je to ruka Brata, ruka koja me je privukla i zadržala k “ sebi.
Pogledaj ....Brate duboko u sebe!
Jesi li spreman da se suočiš sa svojim ponovnim rađanjem?
Jesi li spreman da se pročistiš na ovom putovanju i istraješ u tome?
Reci mi...“Vidiš li svoju senku iz tame“ ?
Senka je stajala izmedju dva sveta , izmedju dva stuba na ulazu u hram crnobelom popločanom podu. Osećao sam se bespomoćno, ali sigurno uz pomoć ruke Brata koji me je ohrabrio i pridržao dok koračam na putu ka zemlji, u susret sa vodom, vatrom i vazduhom. U prostoru se osećao miris sveće. Reci mi brate... Vidiš li 3 mala svetla, sveće na planeti zemlji? One su tu da nas podsete na mudrost, snagu i lepotu koja nas oplemenjuje i čini onim što jesmo, slobodni i čemu stremimo , prosvetljenju , uzvišenim delima naše gradnje! 3 mala svetla predstavljaju Sunce, Mesec i Starešinu lože! One su postavljene na planeti zemlji, da te podsete da Sunce vlada danju, Mesec noću, a ČASNI Starešina lože zemljom! Na ovom zemljinom putu suočićeš se sa samim sobom ! Jer koračaš po popločanim poljima tvoje dužnosti i zakletve koju daješ pred Velikim Svetlima Slobodnog zidarstva, Knjigom Svetog Zakona, uglomerom i šestarom. Koračaćeš i po dobru i po zlu, gde nećeš preispitivati sebe u svojim postupcima i zajedno sa svom svojom Braćom graditi hram humanosti, boreći se za pravičnosti i čovekoljublje.
Kad budeš oslobodio svoj duh, i sagledao plamenu zvezdu, čekaćete nova iskušenja i ukrstiće ti se putevi sa Hiramom Abifom, a u tvom dugom putovanju spoznaćeš božansku istinu o dva stuba ispred kojih stojiš.
Sada dragi brate možeš ustati iz svog sna i skinuti svoj povez jave.
Videti i sam spoznati značaj i misiju koju može slediti samo onaj koji zna puteve težnje i dostizanja pravih vrednosti čovekovog postojanja i činjenja u Svetlu, sada si spreman za ispunjenja uzvišenih ciljeva ljudske Gradnje.
Rekao sam,
Br: B. M.