Poštovana Staresina nas poziva, pri kraju radova, da formiramo krug izgovarajući: "Moje SS:. formirajmo Lanac Unije! "
Šta je to "Lanac Jedinstva"? Koje je njegovo poreklo? Koje je značenje ovog rituala? Kada to praktikujemo? I zašto ? Kako ga pravilno upraznjavati da bi zadržao svoj puni smisao? Koju simboliku nam on prenosi?
Pokušajmo ponovo da Svetlošćšu obasjamo ovaj veoma vazan simbolički pojam !
Očigledno, "Lanac Unije" utjelovljuje vrlo blizak, veoma jednostavan i vrlo pristupačan pojam, a to je bratstvo ljudskih bića. Sasvim je i ocigledno da "Lanac Unije" ujedinjuje bića koja se i drze za ruke. Ali, pružiti ruku nekome znači i pomoci mu. Uhvatiti se za nešto znači učestvovati u tome. Iz toga nesumnjivo dolazi masonska koncepcija "Lanca Unije" kao izraza univerzalnog bratstva međusobne pomoći i učešća.
"Lanac unije" u Slobodnom zidarstvu simbolizuje ono što bi na zemlji trebalo da bude trajni i duboki princip ljudskog bratstva.
Sam izraz "lanac" dolazi od latinske reči « catene », koja je i dala reč katanac i tako evocirala tradiciju zasnovanu na čuvanju tajne, odredjujuci simbolički prostor u čije značenje niko ne može da uđe ako nema ključ. Dakle, samo u tajnosti jedne Lože mi formiramo "Lanac Unije", a ne u i profanom, spoljasnjem svetu, sa nama nepoznatima. Budući da je u doslovnom smislu lanac sukcesija alki vezanih jedna za drugu, a da je u figurativnom smislu to predmet koji se sastoji od uzastopnih čvrsto povezanih elemenata, ili niza ljudi koji nešto prenose jedni drugima, nekoliko ideja dakle, proizilaze iz analize ovog termina, a to je da je u pitanju jedna veza, jedna neprekidna sukcesija elemenata i jedan neprekidni niz prenošenja i davanja.
"Lanac Unije" nam dolazi iz daleke prošlosti i simbolicki je akt koji proizlazi iz drevnih obreda obucenih ljudi vezanih zanatskih esnafima ili kompanjonazima, koji ih i dalje dans sprovode, pri svojim ceremonijama. Slobodni Zidari od njih preuzimaju ovu simboliku, pretopljavajuci je u svojevrsnu ceremoniju, zasnovanu na duhovnom ritualu. Prvi masonski opis Lanca Unije pojavljuje se 1696. godine u jednom od rukopisa Edinburškog arhiva. Lanac Unije, koji još spominjemo davne 1723. u masonskoj pesmi štampanoj na kraju Andersonovih ustava, predstavlja konkretnu realizaciju simbolickog znacenja solidarnost i ljubavi koja vezuje i ujedinjuje sve Slobodne Zidare.
Ovakvim moćnim lancem bratstva koji je ujedinio nekadasnja kompanjonska strojiteljska bratstva iz davnog Srednjeg veka objašnjava se nacin na koji su spomenici izgrađeni u Evropi, kao sto se i objasnjava njihova velika sličnost, jer su Kompanjoni zanatlije i graditelji izucavali iste metode odredjene zakonima arhitekture i geometrije zasnivavsi, u isto vreme, svoje radove i konstrukcije takodje i na principima i tradicijama egzoterizma . Upravo zahvaljujuci ovom Lancu Unije iz njihove bratske zajednice, operativni Slobodni Zidari, raštrkani po celoj Evropi, su uvek bili u kontaktu jedni sa drugima, prenoseci i deleci medjusobno svoja znanja, sto je, u isto vreme i omogucavalo njihovo poboljšanje. Na taj način im je bila dostupna sva tehnika i znanje cele korporacije. Ovaj lep primer razmene operativnih slobodnih zidara iz Srednjeg veka je i omogućio izgradnju spomenika citave jedne kulturne bastine kojoj se i danas divimo. Oni su se bili ujedinili da zajedno sagrade jedno zajedničko delo i njihov kamen, poput našeg kamena, je neizbrisivo ugradjen u konstrukciju Idealnog hrama čovečanstva.
Dakle, nije ni malo bez vrednosti podvuci da masonerija ima za cilj da se usavrsava kako bi se poboljsalo čovečanstvo u celini. Ovakav cilj zahteva savladavanje i kontrolu nad strastima i iskljucivu upotrebu razuma. Recept je vrlo jednostavan, treba se uzdici iznad poroka i slediti put vrline. Da bi se postigao ovaj cilj, Slobodni zidari su se snabdeli odgovarajucim alatom sastavljenom, u svojoj osnovi, od simbola i obredne prakse. Ovi simboli su ujedno i radno sredstvo kojim Slobodni zidari žele da prodube smisao svog postojanja i delanja kao i instrument za razmišljanje i analizu, zahvaljujuci kojoj inicirana osoba postepeno prodire u masonski svet ispunjen tajnoscu. Jedan od ovih alata, sa izuzetnim visoko simbolickim znacenjenjem je i Lanac Unije.
Medjutim, na nesreću, cudna i teska situacija vezana za virus koji hara svetom već nekoliko meseci preseca Lance Unija naših Loža. Sa zaljenjem konstatujemo da su sve nase pregače i rukavice, medalje i ordenje, jadno napusteni u dnu naših torbi. Naša civilizacija je preko noći, dekretima, prešla na drugi način ponasanja i delovanja. Nakon pandemije COVID 19, morali smo usvojiti ideju potpune izolacije, iz koje je proizašao cunovati koncept, trenutno veoma u modi, pod nazivom „Socijalno odstupanje ili distancijacija“. Zaista, za izuzetne okolnosti i izuzetna mera!
Jasno je, danas, svakome, da ova situacija više sile predstavlja jednu izuzetnu okolnost. Ali, ne mozemo da izbegnemo i pitanje koje se namece o tome da li su tako izuzetne mere opravdavdane? Iako se nazirava, vizija buduceg perioda je jos uvek slabo jasna. Medjutim, kakva god bila situacija koja nas očekuje, veoma je ocigledno da cemo morati pod hitno da preduzmemo masovne akcije solidarnosti i bilo bi bolje biti spreman za takvu jednu akciju, tim pre sto nas, za nekoliko meseci, mozda vec i nekoliko dana, ocekuje, ne usuđujem se cak ni da ga pomenem, pravi ekonomski cunami.
Ali, pokusajmo u ovom crnilu da potrazimo i nesto pozitivno. Ovaj nam je karantin omogućio i jednu nesvkidasnju fazu refleksije, razmisljanja i analize, svakako dublje nego što se to čini u prvi mah.
Čak i tokom ovog perioda prinudnog mirovanja, mi Slobodni zidari nismo prestali da radimo. Očigledno je da smo ovaj, nikada do sad vidjen, period doživeli na različite načine i sigurno će biti veoma bitno da iz svega ovog izvucemo pouku koja ce obogatiti nase individualno i kolektivno iskustvo.
Individualno, uronili smo u sebe, preispitujuci neke neistrazene ili davno zaboravljene kutke sopstvene duse, zapostavljene usled hronicnog nedostatka vremena i vecitog umora od brzine kojom zivimo. Kolektivno, bili smo primorani da premostimo fizicku udaljenost, eksperimentisali smo sa digitalnim alatima odrzavajuci tako vezu medju nama. Snalazljivo smo pronalazili i stvarali nove nacine komunikacije da bismo, po svaku cenu, odrzali kontakt onakav na kakav smo vec bili navikli.
Razmatranje i analiza tema koje su bile izlagane i o kojima smo razgovarali tokom naših video-sastanaka, pokazuje da nam je period karantina otkrio neke nove aspekte i produbio reljef naših misli.
Nametnuta fizicka udaljenost nam je omogućila da preispitamo svoje ljudske odnose, da se usredsredimo daleko vise na ono sto je suštinsko, da drugačije izvrednujemo karaktere i sagledamo nama vec poznate osobe u novom svetlu.
Svako od nas je mozda i iskoristio priliku da „svede bilans“ svog sopstvenog masonskog puta, nalik pomalo onom bilansu predjenog puta, koji se svodi u momentu pristupa poslednjem stepenu majstorstva.
Nažalost, izlazak iz kolektivne hipnoze u koju smo svi ušli sredinom prošlog marta može da se pokaze kao posebno težak. S pravom nas plasi, cinjenicki zasnovana pomisao, da će se kraj ove krize pokazati kao procvat nauke, u ovom konkretnom slučaju medicine, dozivljene, na zalost, kao neprijatelj Razuma i Napretka, tih izuzetnih pojmova toliko dragih Prosvetiteljstvu? Treba li da se bojimo novog i snaznog talasa retrogradnog mračnjaštva koji ide ka stigmatizaciji različitih grupa i pojedinaca u našem društvu ili ce nas uzasnuti unapred proračunata vizija novog nametnutog sveta? Da se nismo negde presli u racunu, napravivsi ozbiljnu konfuziju između socijalnog distanciranja i fizičkog distanciranja, pobrkavsi njihova osnovna znacenja? Koja ce, na osnovu svega ovoga, biti posledica za naše društvo, za nasu civilizaciju? I koja ce posledica da proistekne za nas masone, za nas koji gajimo i zivimo mit o smrti i ponovnom rođenju? Sve ovo mi se cine neka od suštinskih pitanja koja zaslužuju da se razmotre.
Veoma dobro nam je poznato, moje drage SS:. i moja draga BB:. da Slobodno i Adogmatsko Masonstvo postavlja pred svoje članove cilj koji ide ka usavrsavanju čoveka i društva. U svetu post-Kovid-a , sprovođenje jednog takvog cilja ce nas nužno dovesti do temeljnog preispitivanja naseg nacina zivota, našeg znanja i naseg postupanja.
Zaista, postaje jasno da, bez obzira da li cemo uspeti da iskorenimo Coronavirus ili cemo morati da naucimo da živimo s njim, do prilagodjavanja naseg nacina zivota mora da dodje. U tom smislu ce mozda i ovo novo iskustvo steceno za vreme ovog perioda karantina moci da nam pomogne.
Pojam Napretka i Razuma su od suštinskog značaja u filozofiji Prosvetiteljstva, počev od Dekarta do Kanta, bez obzira na razlicitost njihovih disciplina istrazivanja i na njihovo učenje. Možemo cak reći da ova dva koncepta predstavljaju i sam temelj za filozofiju Posvetiteljstva. U XVIII veku, samo je Prosvetiteljstvo, u cijoj je osnovi podlezeca, nama tako draga i bitna rec, Svetlost, uspostavilo Razum kao osnovno oruđe, tj alat za ostvarivanje emancipacije kojom se obezbeđuje Napredak čovečanstva.
Jedna od karakteristika kriznog vremena poput ovog kroz koji trenutno prolazimo je da jučerašnja istina možda i nece biti tačna danas, a vec sutra sigurno ne. Drugim rečima, mi se krećemo i zivimo "iz dana u dan" noseni događajima koje vise uopste nismo u stanju da kontrolišemo.
Ne uspevajući uvek da uocimo i defininisemo pojave koje koje se lome našom društvenom zajednicom, s nevericom konstatujemo da su naš način rada a, možda, i naš način života, dovedeni u pitanje i to na radikalan i sistematski način.
O daljem pravcu koje nase drustvo treba uzeti, o izboru sveta koji treba izvrsiti, treba jako dobro razmisliti. Ako čovek treba da bude samo ono što je već bio, sama ideja o Napretku postaje nezamisliva. Istorija nas uci da Napredak nije neki linearni pojam, već rezultat neprekidne borbe, koja se nalazi u samom sredistu medjuljudskih odnosa. Ona je i pokretac čovečanstva.
Vec smo naglasili da je ideja o unapređenju čoveka i društva u njegovom kontinuitetu veoma bitna za Slobodne Zidare. Radi se o neprestanoj borbi. Poteškoće koje pri ovom stalnom ulaganju i radu masoni moraju da prebrode svedoce o tome da oni ostaju i dalje, bez obzira na njihov dosegnuti stepen, uvek samo "Ucenici".
Radeći na poboljšanju Coveka, Slobodni zidari odradjuju samo polovinu svojih obaveza. Druga polovina duznosti je rad na usavrsavanju društva. Ovo su dve osnovne obaveze Masona koje su vazece cak i u situaciji karantina.
U ovoj trenutnoj "borbi" protiv sirenja Virusa, izbor je pao na razbijanje socijalne veze putem fizickog kontakta medju ljudima izolovavsi ih individualno. Ovo bi bilo prilično tačano i koncizno znacenje izraza "distancijacije". Uprkos tome sto se ceo "rukovodeci aparat" potrudio da, sto brze, zameni termin "socialno" terminom "fizicki", ovaj izraz "distancijacije" samo jos vise podvlači tesku psihološku realnost karantina, koji oznacava, na žalost, raspad jedne citave dosadasnje društvene veze.
A ta veza je neprocjenjiva veza koju moramo obnoviti pokušavajući da je, u isto vreme ucimimo i jos boljom. Ponovno isplesti, ponovo povezati pokidane niti, ojacati ono što se pokazalo kao bitnim u ovom komplikovanom a-socijalnom periodu. Otkriti ponovo smisao kolektivnog, onog koji gradi, a ne onog koji razdvaja. Znati pronaći alku da bi se popravio pokidan lanac. Vratiti se ponovo našem znanju i ucenju u nasem neprestanom radu za Napredak Covecanstva, onako kao što su to cinila naša Braca i Sestre u prošlosti i kao sto ce to činiti i u budućnosti.
Rekla sam. Sestra: Maria D.