Bio jednom jedan čovek. Tako se ustvari i zvao - Čovek. Naizgled sasvim običan i beznačajan. Kako je uzrastao, čovek je osećao sve veću glad, glad duhovnu, nešto mu je nedostajalo, falilo mu je nešto da bi svoj život smatrao potpunim. Čovek nije bio potpuno uveren u svrhu svoga postojanja, sveta oko sebe, bio je često začuđen odnosom među ljudima. Imao je bezbroj pitanja, a ponuđeni odgovori i dalje su u njemu ostavljali neku prazninu i kretao je dalje tražeći nove i uverljivije. Jednom prilikom, do čoveka je, naizgled sasvim slučajno, dospela jedna ceduljica sa ucrtanom mapom jedne zemlje, preko mape jedva su se nazirala slova - v i t r i o l. Vitriol?! Da, vitriol, ali ne hemijsko jedinjenje, već jedno važno uputstvo. Čovek je to znao.
Ovo uputstvo, dato u vidu akronima, ima sledeće značenje: Visita Interiora Terrae Rectificando Invennies Occultum Lapidem. U prevodu: Poseti unutrašnjost zemlje, procišćavajući (se), pronaći ceš skriveni kamen. Koja je to zemlja? Ta zemlja upravo je polje njegovog interesovanja, ona na kojoj je verovao da mu treba započeti rad. Međutim, zašto čovek uopšte dolazi u takvu situaciju da silazi u unutrašnjost zemlje? Rekoh već, Čovek traga za nečim, to za čime traga, je taj skriveni kamen – kamen o mudrosti. Ne našavši ga u spoljnom svetu i prividnim vrednostima, Čovek na kraju poseže za jednim tajnim i skrivenim mestom, skrivenim svojom blizinom, mestom unutrar samog čoveka. I tu traži odgovore - u sebi samom. Spuštajući se dublje u dubinu svog bića, čovek nailazi na razne prepreke, na mnoge nepotrebne, beskorisne, pa i mnoge štetne stvari. Uvideviši to i shvativši da su mu te stvari zapravo prepreka da pronađe taj skriveni kamen, on kreće sa čišćenjem. Došavši do samog kraja, čovek napokon nailazi na taj kamen.
Međutim, taj kamen nije onakav kakvim ga je zamišljao. Već jedan grubi kamen, neobrađen, nesavršenog oblika. Ipak, čovek je, uklanjajući nepotrebne stvari pri silasku u dubinu svoga bića, neke zadržao kod sebe. Ispostavilo se da su to alati, zidarski alati, on, sav radostan ovim otkrićem, kreće da obrađuje ovaj kamen, ne bi li mu dao savrešeni oblik i tako shvatio tajnu tog kamena. Udarcima čekića i dleta čovek počinje da obrađuje kamen, poslednja tri udarca kao da odzvanjaju "γνῶθι σεαυτόν", "nosce te ipsum", "spoznaj samog sebe!" U tom momentu shvata da je kamen zapravo Čovek sam...
Brat P:K:U:B:A: Orijent Šabac