U centralnom delu najpoznatije beogradske ulice, Knez Mihailove, danas stoji simbol koji predstavlja još jedan ,,jasan" masonski ,,potpis".To je piramida koja se nalazi ispred zdanja Srpske akademije nauka i umetnosti. Zvanično, piramida je postavljena 1995. godine, kada je u Velikoj galeriji SANU održana veoma posećena izložba ,,Svet merenja". Ona oficijelno označava geografski položaj Beograda, na njoj su ucrtane strane sveta, gravitaciono ubrzanje i geografska dužina i širina. Formalno objašnjenje za postavljanje ovog simbola glasi (a zaista je tako): malo je znamenitosti u našem gradu koje su posvećene nauci, a ovo je jedna od njih.
Posle svih iskustava želeli smo da pronadjemo i,,eventualno drugo lice" ovog simbola. Već smo bili podučeni koliko je piramida važan simbol u masona, i, jednostavno, nije nam bilo logično da je ovo objašnjenje, koje smo dobili iz Muzeja nauke i tehnike, jedino dovoljno da ugasi našu radoznalost. Uostalom, već smo bili "progonjeni" iskustvom koje smo imali na Avali, i velikom važnošću piramide, kao bitnog obeležj slobodnih zidara. Tako smo rešili da uporedimo izgled ovog spomenika sa drugim masonskim predstavljanjima piramide. Ovog puta bilo je jednostavno, ali i šokantno u prepoznatljivosti...
Uz fotografiju piramide ispred SANU postavili smo novčanicu od jednog dolara.
Sličnost je bila očigledna, pa razloga za sumnju gotovo da nije ni bilo. Poseban dokaz predstavljala je činjenica da je piramida pri vrhu precizno zarubljena na istom mestu gde .je to slikovito učinjeno na američkoj novčanici. Na moneti je na tom mestu prikazano ,,oko svevideće". Podsećamo da se u levom uglu novčanice od jednog dolara nalazi masonska piramida od cigala, na čijem se vrhu, u trouglu, nalazi oko. Ono lebdi iznad zaravnjene piramide i simbolički izražava slobodnozidarsku ideju o predodređenosti masonerije da bude neka vrsta elite. Na novčanici je, iznad ove piramide, ispisan masonski moto , ,Annuit coeptis", koji pojavljuje da su oni ,,na vrhu" ,,izabrani' Ista moneta sadrži i natpis ,,Novus Ordo Seklorum", što u prevodu znati ,,novi svetski poredak'.
Tako je Beograd dobio još jedan od mnogih simbola koji odražava masonsko prisustvo u samom srcu grada. U odnosu na ovu gradjevinu koja je novijeg datuma, masonski simboli izmedju dva svetska rata, kada je i nastalo najviše slobodnozidarskih ,,potpisa" na gradu, bili su obično sastavni deo dekorativne arhitektonske plastike na kućnim fasadama. Ova skulptura je izdvojena, i potpuno samostalna. Veoma je važno i to da je piramida postavljena u osi ulaznih vrata u zgradu Akademije i da se veoma vodilo računa o savršenoj simetriji u pločniku prilikom postavljanja tog obeležja. Najzad, masoni su, po ko zna koji put, dali jasan znak svog prrsustva, ali, po pravilu, neprepoznatljiv za ,profane", odnosno za one koji nisu članovi njihovog reda. Odani svojoj tradiciji, koja očigledno dugo postoji u srpskoj prestonici, oni ne skrivaju svoje simbole na nevešt način, već ih otvoreno plasiraju u najpoznatijem delu grada, ali tako da neupućeni .,od drveta ne vide šumu".
Da li je to jedini simbol koji se, kao deo masonskog folklora, vidi na fotografiji piramide ispred Akademije? Postoji li još nešto, možda upečatljivije od same piramide, što skreće pažnju na potpuno drugu stranu, a upotpunjuje tezu o tome da je kroz istoriju Beograd bio veoma značajan grad masona.
Tako pažnju privlače i tri prozora sa zdanja Srpske akademije nauka i umetnosti, koji gledaju na Knez Mihailovu ulicu, odnosno na samu piramidu. Da to nisu tri svevideća oka, ili je opet odgovor nositi ,,obično" objašnjenje kako je reč samo o ,,slobodnom stilu" u interpretaciji? Ili je, ipak, u pitanju nešto drugo? Možda je red da pomenemo i činjenicu kako je baš u toj zgradi, medju akademicima koji su predvodili ovu državu i naciju, bitisalo, mnogo masona? Samo zdanje SANU koje dominira ovim delom Beograda, gradjeno je izmedju dva rata, tokom 1923. i 1924. godine, predstavlja monumentalnu palatu nastalu prema projektima Dragutina Djordjevića i Andre Stevanovića. Interesantno, projekat je izradjen još 1912. godine. Zgrada je izvelo preduzeće arhitekte Matije Bleha iz Praga, dok su za njenu spoljašnjost, odnosno dekorativnu arhitekturu bili zaduženi ,,Jugman i Sunko" iz Zagreba. Ova palata je stilski rešena u duhu eklekticizma, uz različito koncentrisane primese neobaroka i secesije.
Kroz Srpsku akademiju nauka i umetnosti tokom istoriie prošao je veliki broj masona. Tu su bili: Miša Anastasijević, Ivo Andrić, Aleksandar Belić, Spiridon Brusina, Mihailo Valtrović, Vladimir Varičak, Dragomir Vasić, Mihailo Vujić, Vale Vouk, Mihailo Gavrilović, Ivan Dudii, Ivan Eaja, Stefan Delineo, Andra Djordević, Niko Županić. Franjo Zah, Vladimir Jovanović, Slobodan Jovanović, France Kidrič, Petar Kolendić, Marko Leko, Ivan Meštrović, Dortle Milovanović, Dragutin Milutinović, Stevan Mokranjac, Svetomir Nikolajević, Branislav Nušić, Veljko Petrović, Avram Petronijević, Pavle Popović, Bogdan Popović, Mihailo Pupin, Milan Rakić, Stevan Sremac, Ljubomir Stojanović, Fran Tuian, Petar l.Ibavkić, Vladimir Corovit, Filip Hristić, Ksenofon Šahović, Ferdo Šišić, Viktor Novak. . .
O velikim umovima Akademije nije se mnogo govorilo u javnosti kao o masonima, ali je ipak povremeno provejavala i takva informacija. Možda se u tom svetlu izdvajao Aleksandar Deroko, poznati arhitekta i publicista. On je svoj zaista buran život literarno uobličio u knjizi svojih sećanja. Ali, nije se libio da svog starijeg rodjaka Stevana Sremca opiše kao masona. U svojim opisima iskazuje duboko poštovanje prema Sremcu. U knjizi ,,A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom" Aleksandar Deroko ovako opisuje Sremčevu sahranu i poslednje prebivaliste, ali i razmisljanje o smrti: ,,...on kaže nešto kao eto, kad čovek podje sa ovog sveta, najbolje tako tu pod drvo, pod zemlju, bez sanduka, pa se sve pretvori najzad u to prostrano zeleno lišće... u cvrkut ptičica..." Kasnije Deroko dodaje kako ,,Sremac nije bio religiozan. Ipak, pod kamenom sa krstom, ali na pogrebu su, sećam se, bili neki ljudi u crnom, koji su nosili neke čudne znake (kao trougao, kao šestar, kao mistrija?). A deca sve vide i za sve pitaju. Nisu im baš sve objasnili, ali smo razaznali da su to izaslanici nekakve lože i razumeli docnije da je bio mason." Deroko na sličan naičin deklariše isvog prijatelja Rastka Petrovića. Za njega je napisao: ,,Rastko je bio i mason. Kad je pošao u Ameriku, ostale su tu, uz još neke druge stvari, i jedna keceljica i rukavice. Medjutim, to on nije uzimao suviše ozbiljno. Sigurno se tamo udao pod uticajem jednoga od svojih najintimnijih prijatelja jod iz detinjstva, a možda i dva svoja docnija prijatelja iz Ministarstva: Ivana Frangeša iz Zagreba i Alberta Ilića iz Splita." Za ovu Derokovu knjigu recenziju je napisao Bogdan Bogdanović, autor knjige ,,Zaludna mistrija'.
preuzeto iz knjige Zorana Nikolića: MASONSKI SIMBOLI U BEOGRADU
http://www.delfi.rs/knjige/7840_masonski_simboli_u_beogradu_knjiga_delfi_knjizare.html