Kao i za svaku drugu pojavu, tako i za Slobodno Zidarstvo postoje ljudi koji o Slobodnom Zidarstvu imaju pozitivno, kao i oni koji o tome imaju imaju negativno mišljenje.
Teorija zavere ne predstavlja samo postojanje neke organizacije, već šta joj se sve pripisuje. Masonskoj organizaciji se pripisuje svašta – od vladavine svetom, do žrtvovanja životinja i ljudi, pa čak i satanizam. Ne može da prodje nijedna ozbiljna rasprava a da se neko ne dotakne Slobodnih Zidara ili Masona. Medjutim, zbog nepoznavanja pojedinaca, masoneriji se pripisuje tajnost, što svakako nije slučaj jer je to organizacija koja je uredno registrovana kod svih država gde postoji. Ono što se dešava unutar bratstva pripada samo njegovim članovima, pa u tom smislu masonska organizacija jeste zatvorena ali ne i tajna organizacija. Protivnici masonerije tu razliku ne prepoznaju, pa ono što im nije poznato i što se ne potrude da saznaju, sami nadograđuju svojim konstrukcijama o zavereničkom i zločinačkom karakteru masonske organizacije. U svakom čoveku čuče dve osobe: jedna je ona kojom se oseća a druga je ona koju još ne poznaje ili ono što bi želeo da bude. Ta neusklađenost donosi nam opasnost da učinimo nešto zbog čega bi se kasnije kajali. Uspevanje da se iskontroliše taj dualitet ličnosti upravo jeste usavršavanje kroz koje treba proći dok se korača masonskim zacrtanim putem. Zar o tome ne govori i u Delfima uklesano zaveštanje sedam mudraca namenjeno Apolonu, ali i svakom ko želi da bitiše kao misaono biće. Ta čuvena rečenica: "Spoznaj samoga sebe" dovoljno govori onima koji žele da je shvate. Volterova variacija ovome data je u njegovom filozofskom rečniku u rečenici: "Mislim, dakle postojim".
Da li je pojedinim diktatorima kroz istoriju odgovarala sloboda mišljenja i časno postupanje pripadnika zajednice ili su zahtevali bezuslovnu, slepu poslušnost? U tome i jeste suština stradanja masona u pojedinim razdobljima istorije od ruke onih koji su želeli da prisile našu stradalu braću da ostave svoj zacrtani put, da se odreknu časti i budu samo slepi podanici nekog totalitarnog režima. Medjutim, kako je masonerija bratstvo česnih ljudi na dobrom glasu, takvi pokušaji diktatora kroz istoriju dovodili su do stradanja naše braće ali ne i do slamanja njihove volje da napuste put kojim su krenuli, zbog čega su stradali, a njihovom bratstvu je kroz razne oblike delovanja takvih režima davana negativna konotacija. Da sprovodi antimasonsko delovanje nisu poštedjene ni pojedine crkvene strukture, na koje su tokom istorije takvi totalitarni režimi i diktatori u kojima su ti režimi oličeni, imali veći uticaj. Srpska istorija je baš kao i svetska, puna primera stradanja naše braće, ali uprkos tome, evidentno je da kada je masonska organizacija u našoj državi bila jaka, bila nam je jaka i država i suprotno. Staviti pod svoj uticaj svakoga, ne dozvoliti mu da ima svoje mišljenje, zavesti masu, i navesti pojedinca da razmišlja psihologijom mase bila je glavna premisa fašističke propagande. Shodno tome takvoj ideologiji svakako je smetalo Slobodno Zidarstvo i vrednosti koje stoje iza toga. Zbog toga i jeste najveći pogrom masonerije bio baš u doba nacizma, odnosno fašizma, jer masonerija kao vanvremenska, apolitična organizacija briše razlike izmedju religija i naciona. U vreme fašističke okupacije naše zemlje u Beogradu 22. oktobra 1941.godine otvorena je izložba pod nazivom: "Antimasonska izložba", gde se naš tadašnji marionetski režim pridružio u to vreme prisutnoj antimasonskoj histeriji. Pokušaj uništenja našeg Bratstva, kao i mnogim diktatora pre njega, nije uspeo ni Adolfu Hitleru, a svakako neće uspeti ni mnogim dolazećim moćnicima.
Na kraju bi samo pročitao reči našeg velikog brata – Vladike Nikolaja Velimirovića: "Da mi ne bi mojih neprijatelja, ne bi se nikada mudrosti naučio".
Brat PKUNN PL KM