Minule godine (2019) je srpska masonerija u nekoliko kolona svečano proslavila stotu godišnjicu od osnivanja Velike Lože "Jugoslavija", što je bilo u priličnoj meri i medijski propraćeno. Te daleke 1919. godine srpska masonerija je bila jedinstvena, svi su stajali u jednoj koloni, dok su se opstruktivne radnje i paralelne gradnje odvijale u Zagrebu. Danas, svaka od nekoliko naših većih masonskih organizacija pretenduje da su baš oni pravi i jedini nastavljači te nekadašnje srpske tradicije, koju su obeležili Đorđe Vajfert, Nušić, vojvoda Mišić, Mokranjac i drugi. U javnosti, a i među samim masonima, često se postavlja pitanje: zašto se masonerija u Srbiji ne ujedini? Zar im ne bi bilo u interesu da sarađuju u pitanjima od opšteg narodnog i državnog interesa Ili makar da se upoznaju i međusobno razmene po koju Bratsku reč. Pre nekoliko godina u Parizu sam odlazio u sve tri njihove najveće Obedijencije i svuda je u holovima stajao plakat o izložbi masonske arhitekture, koju je organizovala jedna od njih. Slika i poruka su jasne: neki ciljevi su zajednički i međusobni interesi se usaglašavaju. U isto vreme, znaju se i uvažavaju međusobne razlike, koje ih odvode pod različite krovove. Te razlike su suštinske prirode i sama bit masonske ideje i prakse bi se mogla podeliti u nekoliko krugova.
Prvi krug bi predstavljala simbolička masonerija. Ukratko, bazirana je na činjenici da tokom šesnaestog veka dolazi do promena u čovekovom poimanju sebe i sveta u kome je do tada živeo, u smislu da se pravi zaokret iz jednog magično-astrološkog pogleda ka novonastajućem naučnom i umetničkom poimanju. Od tada, u nekoliko prethodnih vekova, taj pristup se sve više razvijao i vremenom postajao sve dominantniji, čega smo mi danas najbolji svedoci. Nesporno je da je razvoj nauke i umetnosti doveo do ogromnog poboljšanja čovekovog svakodnevnog života, ali je nesporan i gubitak starih znanja i praksi koje su upravljale Obredu, od 1. do 33. stepena, jer predstavlja ogroman i pun trezor starih znanja i dubokih duhovnih mudrosti i pouka, koje su od trajnog značaja. Ovaj pristup u evropskim i svetskim razmerama čuva i praktikuje Velika Loža Francuske, a u Srbiji Velika Nacionalna Loža Srbije.
Drugi krug bi predstavljala socijalno-filozofska masonerija, koju u svetskim okvirima baštini Veliki Orijent Francuske. "Sloboda -Jednakost-Bratstvo". Razvoj društva, uređenje države, sloboda i prava građana, humanizam, zakoni ispravnog mišljenja i zdravog zaključivanja, kao i podsticaj i podrška svim vidovima civilizacijskog razvoja su njihovi pravci delovanja.
Treći krug, predstavlja tzv. "regularna" masonerija. U našoj zemlji je to Regularna Velika Loža Srbije, koja radi pod patronatom Velike Lože Engleske. Ova struktura baštini englesku tradiciju kolonijalne moći i ulogu svetskog arbitra ("majstora igre"), a posao "izvođača radova" u našoj zemlji je poverila Ujedinjenim Velikim Ložama Nemačke, pedantnim, efikasnim i proverenim poznavaocima našeg naroda. U ovom sistemu dominira strogi hijerarhijski poredak, "red, rad i disciplina", u kome se zna, kako se to u našem narodu kaže ko kosi, a ko vodu nosi, i što je još važnije: u koju svrhu i za čije interese se sve to radi. Za razliku od prethodna dva pristupa, gledano posebno iz vidokruga naše sredine, ovde simbolički i socijalno-filozofski rad predstavlja samo jednu fasadu (čast retkim pojedincima) iza koje stoje i rade razne lobi grupe, obaveštajne strukture, burazerski poslovni odnosi, trange-frange razmene i slične rabote, gde se najvažnije stvari ne dešavaju u samoj radionici Loži, već u druženjima uz agape posle Radova. U masonskom sistemu vrednosti patriotizam zauzima istaknuto mesto i nema ničeg lošeg u tome da se u ovim organizacijama primaju pripadnici naših bezbednosnih službi. Loše je ako neki od njih, koji su i na rukovodećim pozicijama u masoneriji, istovremeno rade i za neke strane obaveštajne službe. Кljuč za razrešenje razjedinjenosti domaće masonerije je dakle prilično jednostavan: Srbija na prvom mestu!
U ovaj kratak opis i podele svakako treba dodati i četvrti krug, koji predstavlja lažnu ili kvazi masoneriju, koja je u našoj sredini takođe prisutna i aktivna, uglavnom radi finasijskog iskorišćavanja zainteresovanih, a nedovoljno upućenih.
Masonerija predstavlja društvenu organizaciju sa određenim tajnama ali i nepotrebnom mistifikacijom, zbog čega nije uvek lako napraviti razliku između gore navedenih podela, pogotovu što se ne radi o monolitnim kategorijama. Neki kriterijumi ipak postoje i odnose se na proceduru prijema i na visinu članarine i taksi za unapređenje u više stepenove. Кod prve dve kategorije, procedura je duža i složenija, a davanja niža, dok je kod druge dve kategorije to obrnuto. U svakoj trgovini, ako je roba začinjena osećajem prestiža i nade, ona lakše pronalazi kupca i njena cena je time maksimalno naduvana. I u ovom slučaju takvi, u osnovi manipulativni elementi ("regularni" = jedini pravi), u kombinaciji sa nepoznavanjem materije, pronašli su svoje plodno tlo za zloupotrebu i iskorišavanje dobronamernih i časnih ljudi, koji, umesto da su se prijemom u masoneriju našli u kategoriji društvene i poslovne elite, pre ili kasnije, pronađu sebe u kategoriji ovaca za šišanje?.
Organizaciona struktura i sistem napredovanja i rukovođenja unutar samih masonskih organizacija se najbolje može predstaviti simbolom piramide, gde su različiti nivoi uzdizanja jasno definisani i dobro zaštićeni masonskim tajnama i stalno pratećim novim zakletvama. U jednom takvom sistemu, čak i veoma inteligentnim i dobro obrazovanim ljudima, što masoni svakako jesu, mogu biti potrebne čitave godine ličnog angažovanja i proučavanja, kako bi sam pojedinac shvatio suštinu, odnosno gde se to on zapravo nalazi i čemu sve to služi. Zbog toga, nadam se da napred izneti, pojednostavljeno i kratko, ali i sasvim jasno, pristupi i podele, mogu biti od koristi ne samo široj javnosti već i samim članovima.
Br. MKU D. Ivanović