Ovaj tekst predstavlja sintezu razmišljanja koje su izradili članovi naše Lože tokom ritalnih radova, a bilo ih je stotinu od osnivanja. On odražava viziju koju svi imamo na dva ključna pitanja: zašto postajemo slobodni zidari? Šta radimo u Loži i zašto trošimo vreme i energiju na nju? Ovo su pitanja koja nas pritiskaju da se upitamo šta smo i šta radimo.
Posao, bez obzira na njegovu prirodu, je samo efikasan i konstruktivan ukoliko onaj ko ga preduzme zna zašto ga radi i koje su mu stvarne motivacije. Stoga se moramo pitati šta radimo i koji je smisao našeg pristupa, pitanjem otvara Rad na 1.stepenu Časni Starešina Marko uz poziv Slava Radu! U Loži smo i redovno dolazimo tamo, neka tako bude! Ali moramo znati zašto dolazimo i šta tražimo? Ljudsko biće karakteriše njegova sposobnost da postavlja pitanja i da se preispituje o smislu života, mudro zbori Brat Besednik Zoran.
Zašto postajemo slobodni zidari?
Ja sam slobodan, rekao je Brat Ivan, jer sam jednog dana pokucao na vrata Hrama i otvorila mi se pod zaštitom Garanta. Zatim sam zatražio Svetlost i bila mi je data ili tačnije data su mi sredstva potrebna da je potražim. Dakle, bio sam iniciran, to jest da sam pristao da se podvrgnem svečanom obredu inicijacije koji mi je omogućio da uđem u masonsko Bratstvo.
Ja sam, dakle, slobodan, reče mladi Brat Stanko, jer sam se jednog dana odlučio postati, a da prethodno nisam znao šta to podrazumeva kao ograničenje i obavezu. To je, dakle, promišljen, dobro osmišljen proces (ne kažemo li da je slobodni zidar slobodan čovek i dobrog moralnog karaktera u slobodnom okruženju). Međutim, ovaj „slobodni“ pristup zasnovan je na verovanju, utopiji, pretpostavci. Ulazak u Bratstvo Slobodnih zidara zasniva se na pretpostavci, dodaje spekulativno nastrojen Brat Željko koji radi u slavu Velikog Arhitekte Unverzuma, dodaje i na apriori uverenju da je slobodnozidarstvo mesto gde gajimo ono što su drevni filozofi nazivali vrlinom, to jest da učimo da živimo sa drugima, u razlici i toleranciji.
Zašto sam odlučio da postanem slobodan, pitamo iskusnog brata Novaka, sklonom naučnom pristupu? To je bez sumnje dobra odluka, rekao je, jer su mogućnosti koje nudi sekularni život ograničene i zato što je život koji se simbolizuje nabavkom materijalnih dobara nezadovoljavajući. Dakle, postoji potraga za nečim više, što neki nazivaju dodatnom dušom, nečim što ni religija ni politika ne mogu postići. Ovo je nešto što je brat nazvao jedinstvom Bića, Centrom Unije. Dolazimo u Ložu da potražimo ono što nam ne može dati profani život: integraciju Bića i učešće u celini univerzalnog.
Кroz političke sisteme, doktrine i religije, društva nam nude privid i suprotne vizije života. Podela između leve i desne, između katolika i protestanata, između hrišćana, muslimana i Jevreja, između verskih i ateista, između verskih i laika itd. Toliko podela koje čine identitet društvenih grupa, ali nezadovoljavajuće za one koji traže nešto drugo, nedovoljno za čoveka dobre volje koji nastoji prevazići podele kako bi krenuli ka Uniji, smatra Brat Dejan.
Ako su podele društveno neophodne za sekularni život, znamo da su nezadovoljavajuće ako razmišljamo na nivou pojedinaca iz univerzalne i transcendentalne perspektive.
"U totalno podeljenom svetu biće moguće živeti bezbedno samo kada svi budu u stanju i spremni da vide moderni svet kada će kulturna evolucija podstaći sve da svakodnevno praktikuju svoju otvorenost. To je pitanje stvaranja kosmopolitičkog zdravog razuma (onoga što on naziva ljudskom civilizacijom), duha prepoznavanja različitosti, onog drugog “, tvrdi sociolog Brat Ljubiša.
Nismo li svi imali jedno ili drugo iskustvo da pojedinci kojima su se mnoge stvari mogle razdvojiti ili suprotstaviti pronalaze zajedničke tačke koje će im omogućiti da prevaziđu svoje zakonske ili društvene razlike i da rade zajedno izdignuti iznad svih razlika. Slobodno zidarstvo teži da objedini ono što je razbacano, dodaje Br.Neša.
Slobodno zidarstvo nam nudi mogućnost eksperimentisanja sa drugim načinima zajedničkog života, s drugim načinima začeća društvenih odnosa; druge čovekove koncepcije koje u središte stavljaju unutrašnje kvalitete svake osobe. Braćo, mi na svoj način doživljavamo Hram kao verovatno jedino trenutno moguće mesto u kojoj dominira jednakost. Svako od nas, bez obzira na svoje sposobnosti, status ili eventualno bogatstvo, jednak je drugom sa stanovišta prava i dužnosti i sa stanovišta masonskog rada. Nijedan nije namenjen da radi jedno ili drugo; nijedan nije namenjen zapovedanju. Svi smo zauzvrat pozvani da preuzmemo odgovornost, da vodimo, ali i da se pokoravamo, sa Istoka se uključuje Br Goran, naš Milosrdnik.
Ovo nam omogućava da zidarstvo živi i doživljava način horizontalnih odnosa, što je osnova našeg Bratstva i razlog zašto smo pokucali na vrata Hrama. Zato što smo bili nezadovoljni onim što nam sekularni život nudi, došli smo da potražimo ono što nijedna sekularna organizacija ne može da ponudi: mogućnost da radimo na sebi koristeći simboličke alate za unapređenje i rad na isti način za unapređenje univerzalnog hrama čovečanstva, siguran je Br Aca, a vidi se da u to veruje.
Šta radimo u loži preispituju se stalno Braća u koloni Vlade,Saša,Mihajlo,Mladen i Đole?
Borba protiv mojih poroka i postizanje napretka u masoneriji: to su, ritualno, razlozi zašto smo u Loži. Šta to znači Brate moj Ivane? To pre svega znači da Slobodni zidar zna da ima greške i slabosti koje mora da ispravi. Stoga oseća potrebu da se poboljša. Za to se mora boriti protiv svojih grešaka i nastojati biti što bolji, radeći na sebi koristeći alate i simbole.
Dužnost nas slobodnih jeste da bežimo od poroka i praktikujemo vrlinu, preferirajući Pravdu i Istinu pred svim stvarima. A mi masoni to podstičemo u Loži. Zbog toga moramo biti redovni i istrajni; moramo redovno pratiti rad u loži i davati svoj doprinos kada je to moguće. Prisustvo u loži je neophodno, ali nije dovoljno. Svojim radom svako od nas mora biti "živi stub Hrama", izričit je Br Nikola, inače lekar pod Hipokratovom zakletvom.
Slobodni zidar mora prvo da radi na svom usavršavanju, potencira Br. Novak inače profesor. Takođe mora neumoljivo istrajati u traganju za istinom, uvek je zahtevniji prema sebi i svojoj Braći. To znači da, pre razmatranja bilo koje društvene akcije, Slobodni zidar mora preduzeti individualnu akciju. Mora da nametne strogu disciplinu, rad na sebi pomoću obreda i simbola, uz oslanjanje na podršku svoje braće u Loži. Mora da radi na veličini svog kamena, da neumorno uklanja hrapavost, izravnavši ga kako bi bio savršen za njegovo konačno odredište. Moramo se truditi da se borimo protiv svojih grešaka da bismo zauzeli naše mesto u loži i izvan nje u društvu, kategoričan je Brat Maestro, zadužen da muzikom ispuni duhovnost radionice.
Najteže, ( Br. Koja je uvek za najteže),ali ujedno i najvažnije nije ambicija za promenom sveta, već je više težnja ka promeni sebe i prvo poznavanjem sebe. Biti slobodan, misli Brat Srđan, znači spoznati sebe i smestiti se pre nego što želite da promenite sve. Zaista ne postoji nedostatak ljudi koji su spremni da promene svet, ali koliko su reformatori ili revolucionari uspeli da postignu svoje ciljeve tokom vremena, a da to nisu uradili sami.
Javlja se Nadzorniku za reč Br Voja i dodaje: Slobodno zidarstvo nam govori da moramo težiti izgradnji hrama čovečanstva, odnosno postizanju boljeg, pravednijeg i nadasve većeg ljudskog društva (u Andersonovim konstitucijama se kaže da mason mora raditi na miru i blagostanju nacije). Ali pre nego što poželi da reformiše društvo, ili istovremeno, slobodni zidar se mora sam reformisati, promeniti sebe. Jedan od aspekata ove samo-reforme je prihvatanje da drugi imaju onoliko vrednosti kao i mi, da svojstvene osobine svakog od nas nemaju nikakve veze sa razlikama u društvenom statusu, bez obzira na naš čin ili naše bogatstvo, jednaki smo jedni drugima, a drugi je jednak nama. "Sloboda, Jednakost, Bratstvo" ponosno svi u glas na poziv Časnog.
Posle ovih čvrstih uverenja Majstora Braći Učenicima ispunjene duše, svetlucaju uči i potvrdjuje im da su na pravom Putu, slobodnom i zidarskom. Meni kao osnivaču Lože i jačaju uverenja da sam uradio nešto vanvremensko i za opšte dobro, a posebno za slobodno zidarstvo.
Mi smo slobodni zidari jer tražimo Svetlost, onu koja vodi naš mračni put ka ljudskoj istini, naročito svest o unutrašnjoj vrednosti svakog ljudskog bića. Na ogromnom mestu čovečanstva raštrkani smo radnici koji rade na izgradnji Velikog Dela. Slobodno zidarstvo nam omogućava da se poznajemo, prepoznamo, okupimo se i tako se nadamo da ćemo postići bolji svet, pod uslovom da neumorno radimo na sebi.
Rekao sam.
MKU BU
Povodom 100. Ritualnog Rada Poštovane lože KNEZ MIHAILO , ORIJENT KRAGUJEVAC
04.01.6020. Godine Istinskog Svetla