Reč ‘’apokalipsa’’ je grčkog porekla i znači ‘’otkrovenje’’. pošto drugi deo naslova navodi na potpuno drugačijii smisao pravi naziv ovog rada jeste PROPAST SADAŠNJE
CIVILIZACIJE. Naravno, iz našeg, Sl.Zidarskog ugla.
Do danas su ostali sačuvani zapisi iz daleke prošlosti ljudskog roda koji kazuju o prekidima više ranijih civilizacija. Sam čin uništenja obično se pripisuje nekoj od
prirodnih katastrofa ali pravi uzrok propasti je uvek završetak određene razvojne faze čovečanstva u duhovnom, intelektualnom i fizičkom pogledu što prati opšta stagnacija
ljudskog roda na kraju te faze.
Vremenski razmaci trajanja pojedinih civilizacija mere se u hiljadama godina. Iz te perspektive ova današnja nalazi se na samom kraju svog postojanja! Imamo sasvim
dovoljno podataka da vidimo kako je poslednjih nekoliko vekova obeleženo do sada neviđenim tehnološkim razvojem čovečanstva pod vođstvom Zapada tojest
zapadnoevropskih naroda, Bele Rase. Kvalitativni skok postoji na mnogim poljima - društvenom, kulturnom i donekle religijskom.
Međutim, duhovno i emotivno sazrevanje čovečanstva izgleda da nije moglo da prati razvoj tehnologije i koristi njene blagodeti za dobrobit svih ljudi… stanje uma današnjeg
čoveka malo se ili nikako razlikuje od onog iz vremena Rimskog carstva, ili možda je tačnije reći kako se poistovećujemo sa stanovnicima Sodome i Gomore! Sveopšte
izopačenje društva, naravno dodatno podsticano iz određenih krugova moći, sluti na skoru intervenciju Viših Sila, kako je to bivalo i ranije.
Moja dosadašnja saznanja ne ostavljaju mi prostora za sumnju - ovom i ovakvom čovečanstvu sledi uništenje. Ostaje samo da razmotrimo šta nam je činiti - mislim na tu
društvenu elitu koja ‘’dobre ljude čini boljim’’ okupljenu oko ideje slobodnozidarskog bratstva, organizovanih u lože sa ciljem ‘’poboljšanja društva’’.....
Jedan od vodiča može da nam bude Masonski Dekalog!
1. Bog je večna, svemoguća, nepromenljiva mudrost, najuzvišenija inteligencija i neiscrpna ljubav. Obožavaj ga, poštuj i voli. Odaj mu dužno poštovanje pridržavajući se
vrlina koje propoveda. - da li za pravog slobodnog zidara postoji uzvišenije stanje duha od povezanosti sa Tvorcem? Može li ga omesti sveopšta propast oko njega ako mu se
duh napaja iz Izvora postanja??!
2. Neka tvoja vera bude: činiti dobro radi ličnog zadovoljstva, a ne zato što to smatraš svojom obavezom. Da bi mogao da postaneš prijatelj mudroga, povinuj se njegovim
poukama. - koje to ljudsko biće voli nametnute mu obaveze? može li neko umetničkom delo nastalo pod prinudom da se meri da delom nastalim iz ličnog zadovoljstva? Isto je i
sa delima dobročinstva. Prihvaćene i pametno upotrebljene pouke su prečice za prevazilaženje ovozemaljskih poteškoća. Jedan iskreni tragalac za Mudrošću, a to je svaki pravi slobodni zidar, prepoznaće mudrog čoveka i prihvatiće njegove pouke.
3. Duša je besmrtna! Ne učini ništa što bi moglo da je unizi - ono što šteti jednoj duši, zle misli i dela, zahteva iskupljenje posle pokajanja a često jedan ljudski život nije
dovoljan za to. Otuda i tolika ponovna otelovljenja - inkarnacije - u užasnim uslovima života po čovečiji organizam i na izgled strašne patnje nevinih po Svetu… Stoga,
suzdržimo se od negativnosti i budimo eventualno posmatrači stradanja a ne učesnici!
4. Bori se neprekidno protiv poroka! Ne čini drugome ono što ne bi želeo da se tebi učini. Pokori se svojoj sudbini i čuvaj svetlo mudrosti. - borbom protiv sopstvenih poroka
održavamo svoj karakter čistim i tešemo ga i glačamo kao klesar što obrađuje kamen, a stanje karaktera u trenutku smrti tela od krvi i mesa određuje sudbinu duše u nastavku
svog putovanja. Imajući u vodu ovakvo saznanje istinski tragalac - recimo pravi slobodni zidar - smerno će prihvatiti namenjenu mu sudbinu u telesnom životu i čuvati u sebi
svetlo mudrosti - to dragoceno znanje da je svaka patnja svrsishodna i ograničenog trajanja!
5. Poštuj roditelje. Uvažavaj i pomaži starije. Podučavaj mlade. Brani i štiti mladost i nevinost. Voli i pazi svoju ženu i decu. Voli svoju zemlju i poštuj njene zakone. - tek
pošto pojedinac sazri, zasnuje porodicu i oseti sve napore roditeljstva, shvata šta su njegovi roditelji istrpeli za njega. Poštujući ovo pravilo i učeći mlade naraštaje istom
olakšavamo opstanak svoje porodice i društva opšlte! Država nas štiti. Zakonima je uređeno njeno funkcionisanje. Čuvajmo je. Tako posredno čuvamo i sebe i svoje bližnje.
Loša vlast je prolazna stvar a njena smena je naša privremena obaveza. Kontrola nove vlasti je naša dužnost!
6. Neka ti prijatelj bude tvoja druga polovina. Neka te njegova zla sudbina ne odvoji od njega. Čini za njegovu uspomenu sve što bi činio za njega da je živ. Izbegavaj neiskrena
prijateljstva i beži što dalje od njih. - naši prijatelji su naše sopstveno ogledalo. A Zakon uzroka i posledice čini da naš odnos prema njima oblikuje i naš karakter a navedeno je
ranije da stanje karaktera određuje i sudbinu duše!
7. Ne preteruj ni u čemu. Ne čini ništa čega se nećeš rado sećati. Ne dozvoli da strasti zagospodare tobom. Uči se na tuđim greškama počinjenim zbog strasti. Budi tolerantan
prema grešnima. - još na Apolonovom hramu u Delfskom svetilištu bilo je isklesano ‘’ničega previše’’ (meden agan) što je drevna mudrost za uravnoteženje tela, uma i duha
zarad napretka na Putu posvećenika! Skok naviše je nemoguć iz stanja teturanja već iz usredsređenosti ka visinama!
8. Slušaj mnogo, pričaj malo, čini dobro. Zaboravi naneto ti zlo! Na zlo uzvrati dobrim. Ne zloupotrebi ni snagu ni nadmoć. - čuvanjem duhovne energije i njenom pravilnom
upotrebom kroz ispravne misli i dela izgrađujemo sebe u skladu sa Višim planom. Od svog bića činimo Hram duha!
9. Trudi se i uči da spoznaješ ljude, da bi tako mogao da spoznaš samoga sebe. Budi uvek u potrazi za vrlinom. Budi pravičan. Izbegavaj nerad. - ovde jedino treba
napomenuti da je rad i duhovna kategorija, čak i onaj najprostiji! Jer svako posvećenje poslu izaziva u pojedincu, radniku, usredsređenje i smirenje uma što je osnova za
duhovni napredak!
10. Volite jedan drugoga. Onaj ko kaže da je na svetlu a mrzi brata svoga, ostao je zauvek u tami. - kroz ovu veliku zapovest slobodnog zidarstva data je konačna
smernica za prevazilaženje svake prepreke! Jer, kao što prva tačka ovog Dekaloga kaže, Bog je neiscrpna ljubav, tako i braća kroz međusobnu ljubav u stanju su da se
nose sa bilo kojim izazovom koji im Sudbina postavi! Vraćajući se ovom Dekalogu i dubokoumno ga iznova sagledavati, svaki brat slobodni
zidar može da nađe snagu da spremno dočeka neizbežnu propast ove civilizacije. To nije kraj ljudskog roda, to je samo završetak jedne faze u njegovom razvoju, pre svega
duhovnom. Kao stoici u oči propasti Rimskog carstva tako i slobodni zidari danas čuvaju univerzalne vrednosti čovečanstva i spremaju se da odole svakojakim izazovima koje
donosi urušavanje i pad aktuelnog poretka u svetu.
Br. MK. PLKM. 6015.GIS