U ovom nacrtu pokušaću da iskoristim nešto svog profesionalnog znanja ne bi li svoj braći, iz vlastitog ugla, pomogao da bolje razumemo, ne politiku kao profanu delatnost iz slobodnozoidarskog ugla, već slobodnozidarske aspekte politike i političke aspekte Slobodnog zidarstva. U nacrtu neću govoriti o velikim političkim figurama koji su u istoriji bili Slobodni zidari, niti ću govoriti o uticaju koji Slobodni zidari imaju na aktuelnu politiku, a neći govoriti ni o slobodnozidarskim simbolima koji se mogu naći u političkoj komunikaciji. Ono što želim ovim nacrtom, jeste da ukažem na autentična značenja politike, i analiziram na koji način slobodni zidari mogu/trebaju da vide sebe u tako osvetljenom pojmu politike.
Politika danas u uobičajenom značenju jeste polje borbe za moć i privilegije. Ona je nešto uglavnom ispunjeno prljavim stvarima, optužbama, lažima, podmetanjima i usmerena na borbu za vlast. Ovo nije značenje politike u autentičnom smislu. Politika je u prafanom svetu postala takva zato što je odstupila od osnovnih principa na kojima je u idejama mudruh ljudi zasnovana. Sama ideja politike i političkog potiče iz ideje i potrebe za zajedništvom. Politika je zamišljena u ideji starih Grka kao zajedništvo 'slobodnih ljudi' koji su ujedinjeni u političku zajednicu kako bi ostvarili zajedničke ciljeve. Zajednica jeste zajednica zato što su svi njeni članovi ZA-JEDNO. Svi ljudi, kažu mudri stari Grci, imaju izvornu potrebu za slobodom ali i izvornu potrebu za pripadanjem zajednici. Ideja jedinstva i JEDNOG i ideja pojedinačnog i SLOBODNOG, ujedinjene su u ideji politike. Politička zajednica, zatim, treba svoja pravila koja ustanovljavaju strukturu zajednice i daju joj snagu u kolektivnom izrazu. Stoga svaka zajednica traži disciplinu čije narušavanje slabi samu zajednicu. Jedinstvo zajednice, takođe, mora da počiva na međusobnom poštovanju i uvažavanju članova te zajednice. Konačno, opstanak i trajanje političke zajednice mora da počiva na hijerarhiji koja ne znači negaciju slobode pojedinca, ali znači poštovanje autoriteta, pri čemu, autoritet može ostati i opstati autoritet u hijerarhiji samo ako poštuje i uvažava sve članove zajednice.
Ovo skraćeno i svakako nedostatno izlaganje o tome šta politika jeste bilo je nužno za svrhu ovog mog nacrta. Ovo zato što iza i izvan svokodnevnog negativnog značenja koje politika ima u profanom svetu, ja koristim ovo značenje politike koje sam izneo kao osnov za razumevanje bratstva Slobodnih zidara. Dakle, ja razumem da su slobodni zidari politička zajednica u goreopisanom autentičnom smislu. Drugim rečima, u bratskom lancu svi moramo biti ZAJEDNO, na istom putu i sa istim ciljevima. No, s obzirom da je politička zajednica u autentičnom smislu zajedništvo slobodnih ljudi, ovo ne znači da svi budemo isti kao pojedici, već znači da smo ujedinjeni oko istog cilja. Ljudske, profesionalne, lične, etničke i sve druge razlike jesu naše bogatstvo, a ne naša slabost. Upravo snaga bratstva treba biti zasnovana na sjedinjavanju svih ovih razlika, a odgovornost je svakog od nas da svoja znanja, afinitete i sposobnosti priložimo bratstvu kako bi ono bilo jače, a ciljevi bratstva ostvareni. Razlike između pojedinaca nas jačaju, zato što kroz bratstvo možemo da učimo jedni od drugih, a učenje, rad na sebi i napredovanje u znanju, obaveza je svakog Slobodnog zidara koju smo preuzeli ulaskom u Ložu.
Politička zajednica je nastala kao rezultat nasušne i izvorne potrebe da pripadamo. Ako ne pripadamo, rekli bi mudri ljudi, onda nismo ni ljudi nego bogovi ili životinje. Kada pripadamo, u osećaju zajedništva ostvarujemo sebe i bivamo bolji. Iz zajednice crpemo motiv, zajednici pružamo snagu. Nesreća je svakondnevnog življenja u profanom svetu u tome što politička zajednica kojoj pripadamo nije naš izbor. U toj nesrećnoj političkoj zajednici, bez obzira na smene vlasti i partija, niko ne može da zadovolji svoju iskrenu, ljudsku i intimnu potrebu za zajedništvom u gorepomenutom autentičnom smislu. Pristupanjem slobodnom zidarstvu mi smo BIRALI da budemo članovi autentične političke zajednice koja može da ispravi sve deficite koji postoje u profanom svetu. Stoga je jako važno da ne dozvolimo da naša slobodnozidarska bratska zajednica postane kao ova nesrećna profana, i od koje rado bežimo kada obrazujemo bratski lanac. Mi to radimo ne zato što želimo političku moć koja postoji u profanom svetu, već zato što želimo autentičnu moć koja se formira u neprofanom bratstvu. Vrlo je važna činjenica da profanoj zajednici ne pripadamo vlastitom voljom. Sa druge strane, mi smo SLOBODNOM VOLJOM birali da postanemo članovi slobodnozidarske zajednice. Mi smo BIRALI da PRIPADAMO. Stoga je u našim rukama da bratstvo obikujemo po meri slobodnih ljudi.
Pored svih benefita, međutim, snažna politička zajednica traži i odgovornost. Jedna od nesreća profane političke zajednice jeste upravo u tome što u njoj odgovornosti nema, ili gotovo da je nema. Ako smo slobodnom voljom pristali da budemo u bratstvu slobodnih zidara, i ako bratstvo razumemo kao političku zajednicu, odgovornost prema bratstvu naša je obaveza. Biti odgovoran znači da volimo i cenimo svu našu braću. Ne samo da im ne činimo ništa što ne bi želeli nama da učine, već da činimo ono što bi želeli da oni učine nama. Odgovornost je naša i da širimo bratski lanac. Tamo negde u profanom svetu puno je naše braće, a da to oni sami ne znaju. Oni čekaju da ih zagrli bratska ruka, i da, kao i svi mi, uživaju u blagodetima autentičnog političkog zajedništva. Oni svojim talentom, znanjem i potrebama to zaslužuju, a naša je dužnost da ih uvedemo u bratski lanac i time učinimo boljim i njih i nas same.
Niti jedna politička zajednica ne može biti jaka ako ne postoje pravila i hijerarhija. U profanoj političkoj zajednici ta pravila (zakoni, svejedno) su neretko besmislena, a često se i ne poštuju. Ako se ne poštuju, onda je zajednica slaba, a ako su loši ili besmisleni, onda je zajednica osuđena na propadanje. U slobodnom zidarstvu imamo sreću da su temelji i pravila bratstva uspostavljena jako davno. Ova pravila uspostavili su ljudi mnogo mudriji od svih nas, i ljudi koji mnogo bolje znaju značenje zajednice od mene i svih nas ovde. U tim pravilima utkana je vekovna mudrost i težnja slobodnih ljudi da ostvare svoje sposobnosti na dobrobit svih. Snaga ovih pravila jeste u tome što ona traju i pobeđuju vreme. U tim pravilima utkana je autentična mudrost i znanje naše braće koji su nas osnovali kao red. Između ostalog mi jesmo red zato što naše postojanje zahteva red i poREDak. Pravila su poštena i mudra zato što nisu usmerena protiv bilo koga. Nije istina da pravila i sloboda ne idu zajedno. U tome je sva mudrost političkog zajedništva. Pravo zajedništvo jeste zajedništvo slobodnih ljudi. Ova pravila ne prkose slobodi, nego je omogućuju. Red mora da postoji i mi u loži na njemu insistiramo. Ovo ne zato da bi ukinuli slobodu, već zato da bi izrazili slobodu i u njoj uživali. Ne postoji apsolutna sloboda, rekli bi mudri Nemački filozofi. Apsolutna sloboda kao reč nema nikakvo značenje. Šta bi to značilo biti slobodan u apsolutnom smislu? Slobodan od čega? Ako je slobodan od svega, a ovo mora značiti reč ’apsolutno’, onda ništa i ne postoji, pa je sloboda od ničega zapravo ’ništa’. Naprotiv, oslobađamo se kada se držimo određenih direktiva, pravila i normi. Slobodu ostvarujemo ne negiranjem tih pravila, već upravo slobodno delanje ima smisla zato što poštujemo pravila koja su mudra i ispravna. Ta pravila su dovoljno fleksibilna da nam kao slobodnim ljudima omogućavaju da se ostvarimo i kao ljudi, i kao profesionalci i kao braća. Poštovanjem ovih pravila mi jačamo bratski lanac, ali jačamo i sebe. Poštovanjem rituala i pravila vezanih za rad lože, mi se samodefinišemo, ali i neposredno svakim zasedanjem lože omogućavamo da istorija zajedništva živi, a da istovremeno bratstvo opstane u budućnosti. Trajanje je u definiciji svih velikih svetova. Naš slobodnozidarski svet traje zato što ga mi čuvamo poštovanjem davno ustanovljenih pravila lože.
Pitao sam se kao učenik zašto se u Loži toliko drži do rituala? Zašto stalno kroz ložu dresiramo vlastita tela? Razmišljao sam o tome ko je i zašto sve te rituale uspostavio? Iskreno, ja kao ja, nisam sklon rigidnim obrascima ponašanja i striktnim normama u ovom pogledu. No, imajući u vidu da su to uradili neki mudri ljudi, znao sam da je to sa nekim jasnim ciljem, ali sam se stalno pitao kojim? Bez pretenzija da sam našao pravi odgovor, ja Vam nudim onaj odgovor koji je meni razuman, a koji je u skladu sa mojim tumačenjem bratstva kao političke zajednice. Moje je mišljenje da striktni rituali i uporno ponavljanje istih jeste važno zato što se njihovim izvođenjem ustanovljava moć političkog, tačnije bratskog zajedništva. Neka naša mudra braća u prošlosti jako dobro su znala koliko su važni i čemu služe tzv. 'rituali ustanovljenja'. Stoga su od početka ustanovili rituale i insistirali na njihovom održavanju i ponavljanju. Svaki put kada rituale poštujemo mi zapravo jačamo našu autentičnu političku bratsku zajednicu. Što preciznije i što jednoličnije izvodimo rituale, to je viši stepen našeg zajedništva, a što je viši stepen zajedništva, to je viši stepen naše snage. Ako snaga raste, raste i moć Slobodnog zidarstva kao političke zajednice. No ovo nije jedini razlog. Dodatno je važno to što se učimo samodisciplini i da obuzdavamo naše prirodne instikte koji nas upućuju da kršimo pravila. Kršenje pravila nas po pravilu vodi u anarhiju i propadanje. Pobeđujući instike, jačamo sebe, i ne dozvoljavamo anarhiju i propadanje. Stoga je jasno zašto na radovima dresiramo naša tela. S jedne strane jačamo volju u sebi za discipinom, a sa druge strane na ovaj način se telesno ujednačavamo i tako postajemo slični jedni drugima u pojavnim stvarima, pri čemu je telo najpojavnija stvar od svih drugih ljudskih karakteristika. Tako sam ja lično, iako po prirodi nemiran telom i duhom, razumeo, i tako sam opravdao zahtev da dresiram vlastito telo. Konačno, ako nakon ulaska u bratski lanac ostanemo isti kao što smo bili pre nego što smo postali slobodni zidari, onda naša bratska zajednica i ne bi imala puno smisla.
Istorija nas uči da svaka politička zajednica ima svoje spoljnje i unutrašnje neprijatelje. Istorija nas, takođe, uči da svaka politička zajednica ako je složna iznutra, pre ili kasnije pobeđuje svoje neprijatelje. Ono što je najveća nesreća i najčešći uzrok propasti političke zajednice jesu unutrašnji neprijatelji. Ne slutim, ne pretim i nikoga ne prozivam, već preventivno ukazujem na značaj pojedinačne odgovornosti za snagu bratstva. Solidatnost i ljubav prema bratstvu naša je prva obaveza. Drugim rečima, neka nam oni koji žive u profanom svetu, nesrećni i neuspešni, kusi i rogati čine šta god im je volja. Neka nas napadaju, neka nas klevetaju, neka nas mrze i neka govore koko smo mi neka tajna skupina koja hoće da vlada svetom. To je izraz njihovog neznanja i njihove nesreće koja proističe iz pripadanja profanoj političkoj zajednici. To, po mom sudu, ne treba da nas brine. Ono što treba da nas zabrine jeste ako neko ili neki koji pripadaju bratstvu čine štetu našoj zajednici. Ovo delovanje iznutra najopasnije je kada neko ko je pripadnik bratstva, svojim delovanjem u profanom svetu pravi štetu bratstvu. Ovde ne govorim o tome šta svaki pojedini brat radi i/ili govori među braćom. Kao slobodni zidari svi imamo pravo na svoje mišljenje, pa i na nezadovoljstvo. Kao ljudi imamo pravo i na ljutnju i na bes. Ljudski je to. Ja iskreno pozivam svakog brata koji je u ovom stanju da to izrazi unutar bratstva, ali da sa tim ne izlazi u profani svet nastupajući u ime bratstva, praveći time štetu bratstvu.
Promišljajući sve ovo, odzvanjaju mi reči besednika: volite brata svoga, onaj ko kaže da je na svetlu a mrzi svoga brata, ostaje u tami. Ovim rečima je bratska ljubav definisana kao osnov na kome zajedništvo počiva. Bez bratske ljubavi, zejedništva nema, a iako izgleda da ga ima, ono je lažno i osuđeno na propast. Na mržnji nikada ništa izgrađeno nije. Mržnja je siguran put ka rušenju. Svi svetovi, civilizacije, velike knjige i ideje, sam život začet je na ljubavi a ne mržnji. Stoga iz ljubavi prema bratstvu, mi moramo da volimo jedni druge kao braću. Ovo je najjednostavniji način da jačamo bratski lanac. Razumno je i ljudski da ponekad budemo nezadovoljni i da to nezadovoljstvo pokažemo. Ali kad to radi tvoj brat, praštanje je obaveza, zato što je to TVOJ brat. Pritom, praštanje u bratstvu ima dve strane. Razume se da praštanje bude obostrano i da se tako jača bratska veza. Snaga slobodnozidarske zajednice je u tome što je tvoj brat istovremeno i moj brat. Ovo moramo bolje da razumemo. Bez da sudim, čini mi se da ovo moramo svi jasnije sebi da kažemo i da to shvatimo kao važnu obavezu. Moramo da shvatimo da mudri ljudi koji su ustanovili bratstvo nisu slučajno insistirali da se međusobno oslovljavamo braćom. Oni su u zamisli imali upravo model bratske ljubavi koji ovde preporučujem i zagovaram. Nemojte formalno, običajno i kruto da razumete termin brat. Shvatite ga bukvalno, i tada ćemo svi krenuti mnogo brže i snažnije putem koji nam je obeležen.
Na kraju, neka moje reči ovde ne zvuče kao reči mudraca koji deleći savete želi da ojača vlastiti autoritet. Ovo napominjem stoga što bi to bilo uobičajeno u profanom svetu, ali ovde to mora biti drugačije, zato što smo mi ’prava’ i autentična, a ne profana politička zajednica. Jednako, sve gorenavedeno ne znači da sam ja savršen i da ne pravim greške na koje gore upućujem. Ljudski je grešiti, a ja sam samo čovek. No, razlika između slobodnog zidara koji radi na sebi i običnih ljudi mora biti u tome što ovaj prvi te greške uočava i ispravlja. Prema tome, ono što možda drugima ovim nacrtom prigovoram, ja pre svega prigovaram sebi. Jednako se obavezujem da ću biti bolji Slobodni zidar ispravljanjem ovih grešaka. Uostalom sveta knjiga nas uči da je bliži Bogu onaj ko je okajao svoje grehe, nego onaj koji nikada grašan nije bio. Mudri ljudi rade na sebi. Mudri ljudi nikada neće reći: ja sam uvek u pravu. Biti u pravu nije mera snage političkog bitisanja. Biti bolji i mudriji, mnogo je važnije od biti u pravu. Zato Vas sve bratski pozivam da svi pojedinačno radimo na sebi da budemo mudriji, te će tako i čitavo bratstvo biti mudrije. Stoga, neka mudrost vodi našu gradnju, neka je snaga izvede i neka je lepota upotpuni.
Brat M.B.