Langdonov pogled susreo se sa auditorijumom prepunim širom otvorenih očiju; Nekoliko glava se spustilo jer su studenti počeli da zapisuju šta je rekao. U pozadini, diže se jedna ruka. „Zašto su to činili?“ Langdon se grleno nasmeja. „Odgovor na to pitanje sadržan je u materijalu iz kojeg se sastoji ovaj jednosemestralni kurs. Ako vas to baš jako zanima, možda biste mogli da se prijavite na moj drugi kurs, iz misticizma. Iskreno rečeno, sumnjam da ste emocionalno zreli da saslušate odgovor.“ „Šta?“ povikala je ista osoba. „Isprobajte nas!“
Langdon se pravio da razmišlja, a onda je zatresao glavom, začikavajući ih. „Žao mi je. Mislim da neće moći. Neki od vas su tek brucoši. Bojim se da bi to moglo da vas potpuno raspameti.“
„Recite!“ vikali su svi u glas. Langdon steže ramenima. „Možda bi trebalo da pristupite Masonima Istočne zvezde i obavestite se na samom izvoru.“ „Oni nas neće primiti“, ustvrdi jedan mladić „Masoni su supertajanstveni.“ „Supertajanstveni? Stvarno?“ Langdon pomisli na veliki masonski prsten koji njegov prijatelj Piter Solomon ponosno nosi na svojoj desnoj ruci. „A kako to da masoni nose na sebi očite masonske oznake, poput prstenja, igala za kravate, znački? Zašto su masonske građevine tako vidno obeležene? Zašto se raspored njihovih sastanaka objavljuje u novinama?“
Langdon se nasmeši zbunjenim licima pred sobom. „Dragi moji prijatelji, masoni nisu tajno društvo… oni su društvo sa tajnama.“ „Na isto mu izađe“, promrmlja neko. „Zaista?“ provocirao je Langdon. „Da li vi smatrate daje Koka-Kola tajno društvo?“ „Naravno da ne“, odgovori student. „Dobro, a šta bi se desilo kad biste vi zakucali na vrata upravne zgrade te korporacije i zatražili da vam daju recept za klasičnu Koka-Kolu?“ „Oni to nikad ne bi odali.“ „Tačno tako. Da biste doprli do najbolje čuvanih tajni Koka-Kole, morali biste da uđete u kompaniju, radite dugi niz godina, okažete se dostojnim poverenja, da se konačno popnete do najviših rangova u kompaniji i tek onda će vam ta informacija možda biti saopštena. Ali tada biste se morali zakleti na čuvanje tajne.“
„Znači, vi tvrdite da je slobodno zidarstvo neka vrsta korporacije?“ „Samo zato što poseduju strogu hijerarhiju i što ozbiljno shvataju čuvanje tajne.“ „Moj stric je mason“, procvrkuta jedna devojka. „A moja strina je očajna, jer on uopšte ne želi da s njom o tome razgovara. Ona kaže da je masonstvo neka čudna religija.
“„Veoma česta zabluda.“
„Znači, nije religija?“
„Evo jednostavnog testa“, odgovori Langdon. „Koje od vas pohađao kurs iz komparativne religije profesora Vinterspuna?“ Diglo se nekoliko ruku. „Dobro. A sada mi recite koja su tri uslova neophodna da bi se neka ideologija mogla smatrati religijom?“
„OPP“, pokuša jedna devojka. „Obećaj, Poveruj, Preobrati.“
„Tačno“, odgovori Langdon. „Religija obećava spasenje; religija se zasniva na veri u jedan određeni teološki pogled na svet; religija čini sve da preobrati nevernike.“ Ovde zastade. „Masoni ne obećavaju spasenje; oni nepodržavaju nijedan teološki pogled na svet; i oni ne pokušavaju da vas preobrate. Zapravo, u masonskim ložama zabranjen je razgovor na temu religije.“
„Znači… masonstvo je antireligiozno?“
„Naprotiv. Jedan od preduslova da postanete mason jeste da morate verovati u neku višu silu. Razlika između masonske duhovnosti i institucionalizovane religije jeste u tome što masoni ne daju ni posebno ime, ni određenu definiciju toj višoj sili. Umesto određenih teoloških entiteta poput Boga, Alaha, Bude ili Isusa, masoni radije koriste opštije
nazive poput Vrhovno biće, ili Veliki arhitekt svemira. To omogućava okupljanje masona različitih veroispovesti.“
„Zvuči pomalo nategnuto“, reče neko.
„Ili, možda, neočekivano širokogrudo?“ sugerisao je Langdon. „U vreme kada se pripadnici različitih kultura ubijaju jer ne mogu da se dogovore čija je definicija boga ispravnija, moglo bi se reći da je masonska tradicija tolerancije i širokogrudosti za svaku preporuku.“ Langdon je hodao po podijumu. „Štaviše, masonstvo je otvoreno za pripadnike svih rasa, boja kože i verskih ubeđenja, i nudi duhovnu zajednicu u kojoj nema nikakve diskriminacije.“
„Nema diskriminacije?“ ustade jedna članica Ženskog univerzitetskog centra. „Koliko ima žena kojima je bilo dozvoljeno da postanu članice masonskog udruženja, profesore Langdon?“ U znak predaje, Langdon raširi ruke sa dlanovima naviše. „Potpuno ste u pravu. Slobodno zidarstvo vuče korene još iz esnafskih zidarskih udruženja u Evropi i stoga je nastalo kao muško udruženje. Pre nekoliko vekova, neki kažu još 1703. godine, osnovan je i ženski ogranak, poznat pod imenom Istočna zvezda. U njemu ima preko milion članica.“
„I pored svega, masonstvo predstavlja jednu moćnu organizaciju iz koje su žene isključene.“
Langdon nije bio siguran u to koliko su masoni još uvek moćni bilo gde u svetu, ali nije imao nameru da se sad upušta u to; masone danas doživljavaju
bilo kao grupu staraca koji vole da se preoblače… ili pak kao ilegalno tajno udruženje moćnika koji upravljaju svetom. Istina je, bez sumnje, negde u sredini.
„Profesore Langdon“, oglasi se jedan kovrdžavi mladić iz poslednjeg reda, „ukoliko masonstvo nije tajno udruženje, a nije ni korporacija, niti religija, šta je ono zapravo?“
„Pa, ukoliko biste to pitanje postavili jednom masonu, on bi vam dao sledeću definiciju: masonstvo je sistem moralnih vrednosti zaodenut u alegoriju i ilustrovan pomoću simbola.“
„Meni to zvuči kao eufemizam za ‘izopačenu sektu’“.
„Kažete izopačenu?“
„Itekako!“ odgovori momak, ustajući. „Čuo sam ja šta oni rade u svojim tajnim odajama! Izvode neke mađijske obrede pri svetlosti sveća, sa mrtvačkim kovčezima, omčama, ispijanjem vina iz lobanje. E, pa ako to nije izopačeno!“
Langdon je prešao pogledom po amfiteatru. „Da li ovo još nekom zvuči izopačeno?“
„Da!“ odgovoriše svi uglas.
Langdon se pretvarao da tužno uzdiše. „Kakva šteta. Ako vam je ovo i suviše izopačeno, onda znam da se niko od vas neće odlučiti da stupi u moju sektu.“ U amfiteatru zavlada mrtvi muk. Studentkinja iz Ženskog centra pogledala ga je uznemireno. „Vi ste u nekoj sekti?“ Langdon klimnu glavom i stiša glas do zavereničkog šapata.
„Ne recite nikom, ali na paganski dan boga sunca Ra, ja kleknem pred drevnom spravom za mučenje i progutam ritualne simbole krvi i mesa.“ Studenti su najednom delovali užasnuto. Langdon slegnu ramenima.
„A ukoliko bi iko od vas voleo da mi se pridruži, neka dođe u harvardsku kapelu u nedelju, klekne pred raspećem, i primiti sveto pričešće.“ U amfiteatru je i dalje vladao muk.
Langdon namignu. „Osvestite se, dragi moji prijatelji. Svi se mi plašimo onoga što ne razumemo.“
PRIREDIO MKUBU