Put od inicijacije do 33. stepena

  • DIMENZIJE U MASONERIJI

    Kada masona pitaju o dimenzijama Hrama, on treba da odgovori: „Dužina mu ide od zapada do istoka,...

  • DUŽNOSTI I PRAVA SLOBODNIH ZIDARA

    Obavezom se čovek zavetuje društvu prema njegovoj časti, moralu i savesti i preuzima nadležnost,...

  • MASONSKA TAJNA

    Tajna je obaveza koju na sebe preuzima profano lice kada postaje mason da neće odati „nemasonu“...

  • SINOVI UDOVICE

    Jedan od najčešće upotrebljavnih termina u masoneriji, a takođe jedan od najnejasnijih je...

Ist. Nije nam poznato u kojim okolnostima je velečasni Anderson(v.), koji nije imao nikakvu ulogu u dogadajima 1717, dobio zaduženje  da „preuredi stare gotske konstitucije". U decembru 1721. komisija  "petnaestorice obrazovane braće" dobija zadatak da izvrši reviziju njegovog rada. Komisija je dala saglasnost u martu 1722, a u januaru 1723. knjiga je bila u prodaji. Rasprodata je već 1735. i novo izdanje sa ispravkama se pojavilo 1738, zatim 1756, 1767, 1784, 1815, 1819, 1827, 1841. godine. Mi ne znamo kakva je zaista bila Andersonova uloga u izradi tih konstitucija. Izgleda da je prava istinau ovom slučaju sledeća: Anderson se latio pisanja ovog dela kao svoj privatni poduhvat i to sve bilo odobreno, budući da je bilo potrebno da se barem Propisi objave.

Simb. Konstitucije se sastoje iz dva dela. Prvi deo je prikaz istorije Reda. U drugom se iznose njegovi principi. Prvo izdanje ima 110 stranica (25,5x20,5 cm). Završava se nizom pesama. 

Istorijski deo je uvek uveseljavao stručnjake i nikada nije uziman za ozbiljno.Pajar beleži da se u njemu pripoveda „istorija arhitekture i procvat rimske umetnosti, ali bez istorijata samog esnafa". Od Adama, našeg praoca koji je „geometriju nosio u srcu", do arhitekata „paladijanista" i sera Kristofera Rena, preko Tubal-Kajina, Nevroda, Solomona, Pitagore, Euklida i majstora komacina, čitav defile čiji redosled predstavlja neprekidni niz anahronizama. Zar se iz njega ništa ne može izvući? To bi bilo krajnje netačno — Viber je to savršeno dobro pokazao — jer su Konstitucije zapravo sinteza, na žalost dosta nesrećna, tradicija koje se već nalaze u Starim dužnostima. U svom predgovoru Dezagilije govori upravo o „mukama" koje je imao „naš učeni autor da sastavi i uredi ovu knjigu prema starim arhivama i s kakvom tačnošću je doveo u vezu i pomirio sve stvari s istorijom i hronologijom". Valja priznati da naš „velečasni" Anderson odlično poznaje Bibliju i da poseduje izvanredno klasično  obrazovanje.

Drugi deo sadrži „The Charges of a freemason" („Obaveze slobodnog zidara" ili potpunije „Obaveze slobodnog zidara uzete iz starih arhiva prekomorskih loža i onih u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj, na upotrebu ložama u Londonu, da se čitaju prilikom primanja nove braće ili kada Majstor naredi").

Poglavlja imaju sledeće naslove:

I. O Bogu i o religiji.

II. O najvišem i najnižem činovniku.

III. O ložama.

IV. O majstorima, nadzornicima, pomoćnicima i učenicima. 

V. O rukovođenju za vreme rada.

VI. O vladanju:

1. u loži kada je konstituisana;

2. kada se završi sastanak lože i pre nego što braća odu;

3. kada se braća okupljaju bez stranih lica, ali ne u loži;

4. u prisustvu nemasona (profanih);

5. kod kuće i u susedstvu;

6. prema bratu iz druge lože.

Najviše komentara je svakako izazvao prvi odeljak koji se odnosi na „Boga i religiju”. Moglo se u beskraj raspravljati o tačnom značenju izraza stupid atheist (głupi ateista), irreligious (bezveran, nije vernik, protivan veri), libertine (słobodouman, izopačen, „onaj koji ima labava verska uverenja”). Brat Manjet, Veliki majstor Velike lože Belgije, i M. Pajar misle da ne

treba shvatiti da Anderson ustaje protiv ateizma samog po sebi, već protiv głuposti nekih ateista. B. Faji naprotiv zaključuje da je Anderson želeo svima da nametne njutnovski deizam. Moguća su i druga tumačenja. V. Teizam, Deizam, Ateizam, Veliki arhitekta sveta.

U drugom odeljku, najvišem i najnižem činovniku". kaže se da mason treba da bude miran podanik, ali da neće biti izbačen iz organizacije ako se pobuni protiv države. Svi se slažu da je ovde red o aluziji na stjuartovce. Medutim, ovaj Elan je desto citiran u vreme političkih kriza, naročito u vreme Pariske komune.

Treći odeljak daje definiciju lože kao „mesta gde se masoni sastaju i rade". Svaki brat mora da pripada jednoj loži. Postoji „posebna loža" i „generalna loža" (Velika loža). Podseća se na neophodnost redovnog dolaženja, kaže se da masoni mogu biti „čestiti i lojalni Ijudi, rodjeni slobodni, zrelog i razboritog doba, ni kmetovi, ni žene, ni ljudi bez morala ili besprizornog ponašanja, veé oni na dobrom glasu".
 

Četvrti odeljak, „O majstorima, nadzornicima, pomoćnicima i učenicima" govori o unapredjenjima medu masonima, koja se moraju zasnivati na ličnoj zasluzi. Još uvek je jak uticaj radne masonerije, jer se eliminišu kandidati koji imaju neko „fizičko oštećenje ili nedostatak". Niko ne može da postane Veliki majstor ako nije bio kalfa i ako ne potiöe od „čestitih roditelja", ako „po mišljenju loža nema neku posebno veliku zaslugu" kao „plemić najviše klase", „ugledan naučnik", „prosvećen arhitekta". Veliki majstor odredjuje svog zastupnika (Zastupnik velikog majstora).

Peta obaveza je takode pretrpela uticaj „operativnog zidarstva": „nedeljni odmor" pripisivanje uloge majstora ili nadzornika „gospodarskih radova" „najiskusnijem kalfi" potreba — sem u hitnom slučaju — da se koriste „slobodni zidari", a ne „oni koji nisu slobodni" Peta obaveza nikada nije izuëena zasebno, što bi ona svakako zasluživala, bar Od onih koje zanima prelazak sa operativnog na spekulativno slobodno zidarstvo.

Šesti, najduži paragraf je i sam podeljen u šest preciznih članova:

— Dužno poštovanje prema majstorima i nadzornicima, ali i mogućnost obraćanja Velikoj loži, što je, u suštini, zadatak masonskog prava (1).

— Zadatak „masonskih proslava", jer je braći dozvoljeno da „se na bezazlen način provesele" (2).

— Masonsko bratstvo: „Nikakav nesporazum ili privatna svadja ne sme preći prag lože", piše Pajar, „sve što bi moglo da razjedini braću ne sme preći prag lože" (2).

— Podsećanje na libelu (3).

-- Masonsko ćutanje i tajna (4).

 -- Primer koji braća moraju davati „kod kuće i u susedstvu", uz opominjanje na ćutanje i uz savete za izbegavanje proždrljivosti i pijanstva, koji su bili tako česti podetkom XVIII veka u Engleskoj (5).

— Bratstvo u odnosu na stranu braću, potrebna solidarnost (6).

-- „Dužnosti" se završavaju pozivom na bratsku Ijubav, „temelj, krović (Pajarov prevod), cement i slavu ovog drevnog bratstva".
Opšta pravila je „sastavio najpre brat Džordž Pejn 1720, dok je bio Veliki majstor, a odobrila ih je Velika loža na dan Svetog Jovana Krstitelja 1721. u Londonu (Stationer'sHall), kada je veoma plemeniti princ Džon, vojvoda od Montegjua, jednoglasno izabran za velikog majstora za sledeću godinu, a on je izabrao doktora Džona Bila za svog zastupnika, dok je loža za nadzornike izabrala Zozija Vilnoa i Tomasa Morisa".
„I sada, po nalogu našeg prečasnog Velikog majstora Montegjua, autor ove knjige ih je 

uporedio i sveo na stare arhive i nezaboravnu praksu bratstva i uredio ih je po novoj metodi sa mnogim objašnjenjima prilagodenim praksi loža u Londonu, Vestminsteneru i okolini."

Ovaj pravilnik (prvi) sadrži 39 članova. Da li je to puka slčëajnost što se njihov broj tačno poklapa sa 39 Elanova Engleske crkve?

Zanimljivo je izdvojiti osnovne tačke:

  1. Veliki majstor ili njegov zastupnik mogu da predsedavaju svim sednicama.

  1. Majstor lože može da sazove braću kada želi.

  1. Svaka loža će voditi „knjigu" u kojoj će biti njeni pravilnici, spisak članova, kao i spisak svih loža u gradu.

  1. Nijedna loža ne može da inicira više od petorice braće istovremeno. Za inicijaciju je potrebna starost od 25 godina, osim ako Veliki 
    majstor ne odobri dispenzaciju.
  1. Prijemu prethodi ispitivanje za koje je odreden rok od mesec dana.

  1. Potrebna je jednoglasnost. Ne postoji dispenzacija.

  1. Obaveza kandidata da nešto uplati „za siromašnu ili ostarelu braéu". Kandidat obećava da će se potčiniti „obaveznim konstitucijama i pravilnicima.

     
  2. Braća će imati pravo da se razdvoje, „sem ako loža postane suviše brojna". U slučaju osnivanja lože bez saglasnosti Velikog  

    majstora, takva loža se smatra neregularnom.
  3. Ako se neki brat loše Vlada, biće mu sudjeno po domaćem pravilniku, a ako je potrebno na tromesečnoj skupštini (QuarterlyCommunication").
  4. Većina u loži daje svoje pouke majstoru i nadzornicima pre sastanaka Velike lože.
  5. Svaka loža može da odredi delegate za posete drugim ložama
  6. Veliku ložu čine majstori i nadzornici posebnih loža, s Velikim majstorom na delu, a njemu pomažu njegov zastupnik i Veliki nadzornici. Potrebno je da se održe tri tromesečne skupštine (QuarterlyCommunication"), na Svetog Mihaila, o Božiću i na Blagovesti. Svaki član ima jedan glas, Veliki majstor dva.
  7. Na tom sastanku se razmatraju svi poslovi. Jedino se tu mogu povećavati nadnice. Tu se raspravljaju sporovi po kojima se žalbe ulažu godišnjoj skupštini („AnnualCommunication"). Odreduju se rizničar i sekretar Velike lože.
  8. Ako su Veliki majstor i njegov zastupnik odsutni, Velikoj loži predsedava najstariji majstor sa svojim „ličnim nadzornicima". U tom sluëaju, lični nadzornici su i „vršioci dužnosti Velikih nadzornika".
  9. Veliki nadzornici, kao i svaki drugi brat, dužni su da se obrate Zastupniku velikog majstora pre nego što se obrate Velikom majstoru lično.
  10. Veliki majstor, Zastupnik velikog majstora, Veliki nadzornici, sekretar i rizničar ne mogu biti majstori ili nadzornici u nekoj a posebno loži.
  11.  Ako je Zastupnik velikog majstora odsutan, Veliki majstor moie da odredi bilo kojeg kalfu za „vršioca dužnosti zastupnika"
  12.  „Ako bi Veliki majstor zloupotrebio svoja ovlašćenja, sa njim bi se postupilo na modus i način koji bi bili definisani novim pravilnikom" (Pajarov prevod).
  13.  Veliki majstor, Zastupnik i Nadzornik će posetiti sve lože
  14.  U slučaju smrti Velikog majstora, veliku ložu mogu sazvati Zastupnik velikog majstora, nadzornici ili tri majstora lože
  15. Braća svih loža  okupljaju se na godišnjoj skupštini („Annual Communication") i slave dan Svetog Jovana Krstitelja, birajući novog velikog majstora, njegovog zastupnika i nadzornike.
  16.  Ako se održava „velika proslava" po starim običajima, organizuju je Veliki nadzornici. Mogu im se pridružiti Intendanti (Stewarts).
  17.  Nadzornici i intendanti su podredeni Velikom majstoru.
  18. Majstori loža će odrediti po jednog „kalfu iz svoje lože" u sastav Odbora koji će primiti učesnike.
  19.  Veliki majstor de odrediti dva brata od poverenja da budu čuvari. Oni će biti stavljeni Odboru na raspolaganje.
  20. Veliki nadzornici i intendanti će odrediti braću koja će posluživati za stolorn.
  21.  Članovi Velike lože će se sastati pre obeda da bi primili žalbe, 

    -   sprečili sporove,

    — raspravljali o pitanjima dobročinstva i protokola,

    — primili i razmotrili svaki „dobar predlog"

  22.  Posle toga dostojanstvenici će se povući. Majstori i nadzornici ée odlučiti da li treba zadržati dotadašnjeg Velikog majstora ili mu treba odrediti naslednika. Ako su jednoglasni da ga treba zadržati, to će mu i reći. Zvanično obaveštenje će se dati tek posle obeda.

  23.  Posle toga dolazi „razonoda" (savremena reč).

  24.  Loža se ponovo okuplja posle večere sa svom braćom.

  25.  Ako prethodni Veliki majstor prihvati da nastavi dužnost, jedan brat će održati govor i  zamoliće ga da prihvati naimenovanje. Posle toga će biti proglašen.

  26. Ako „nije zamoljen” ili ako nije pristao imenovaće svog naslednika koji mora da dobije ( jednoglasnu potvrdu Velike lože. Novog Velikog majstora pozdraviće i postaviće njegov prethodnik.

  27. Ako kandidat ne dobije jednoglasnu saglasnost, Veliki majstor se bira „tajnin glasanjem”. Sistem je dosta čudan: majstori nadzornici ispisuju po jedno ime i stavljaju ga u glasačku kutiju. Tada Veliki majstor, koji i Sâm može da bude izvučen, vrši izvlačenje na sreće i „onaj čije ime bude prvo izvučeno” bude Veliki majstor naredne godine.

  28.  Veliki majstor de imenovati zastupnika, zatim nadzornike. U slučaju da ovi poslednji ne dobiju jednoglasnu saglasnost Velike lože, vrši se izvlačenje na sreću. İsto se postupa i u „pojedinaönim ložama ako njihovi članovi ne odobre imenovanje koje je izvršio Majstor”.

  29. Ako je novoizabrani Veliki majstor odsutan, njegov prethodnik imenuje zastupnika i nadzornika.

  30. Posle izbora, Veliki majstor daje dozvolu svoj braći, uključujući  i šegrte, da uzmu red i daju predloge

  31.  Zatim će Veliki majstor ili zastupnik održati svečani govor pred skupštinom.

  32. Svaka „Annual Communication" može da donese nove propise „pod uslovom da se sačuvaju stara pravila"

 Ovo što je ovde izloženo potvrdila su 64 brata, medu kojima Dezagilije, Pejn i Anderson.
 
Knjiga Konstitucija se smatra pravim konstitucijama tradicionalnog spekulativnog slobodnog zidarstva. Mada istorijski deo više niko ne shvata ozbiljno i mada je „regulativni" deo pretrpeo višestruke izmene, što se uveliko  može objasniti datim prilikama, doktrinarni deo ostaje sigurna i čvrsta osnova slobodnog zidarstva. Otuda i mnogi problemi u tumačenju koji do današnjeg dana razdvajaju obedijencije.
 
p.s. knjiga se po ceni 2.000 dinara može naručiti na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.