Slobodni zidari ravno 300 godina na svakom meridijanu planete stvaraju svoj paralelan svet okruženi misterijama koje su sami stvorili i kojima se brane od pogleda onih koje nazivaju profanima. Tri veka unazad ovo društvo koje laici pogrešno nazivaju tajnim u sebi okuplja slobodnoumne ljude na dobrom glasu. Društvo koje nije tajno ali poseduje tajne koje imaju svrhu tog epiteta upravo kako bi se sakrilo od pogleda onih koji ne zaslužuju da na bilo koji način pristupe Bratsvu. U taj Svet se ulazi obučen po posebnim pravilima oblačenja, posle simbolična tri udarca žezlom i naređenjem da se prestane sa profanim razgovorima. Mnogo je teorija o tome da li je ovaj Svet postojao, odnosno da li vuče svoje direktne korene od događaja i ljudi i pre 1717. godine, odnosno 5717. G.I.S. Istorija nam otkriva mnoge činjenice o postojanju Bratstva. Jedna od značajnih je ta da je u Škotskoj loža Kilvining (Kilwinning) osnovana još 1598. godine. Spajanjem četiri tadašnje lože u Londonu 24. juna 1717. godine stvorena je prva Velika Loža na svetu i masonerija je, do tada skrivana u tamnim hodnicima istorije, izašla na svetlost dana. Izučavanje porekla i istorijata slobodnozadarskog pokreta doprinosi i doprineće otkrivanju nekih istorijskih činjenica a mnoge će verovatno zasigurno sa dobrim razlogom zauvek ostati skrivene. Posmatrano pragmatično, istorijat je samo deo priče, koji bi nam olakšao pojedina saznanja o nastanku i razlozima ovakvog današnjeg uređenja i načinu finkcionisanja organizacije. Ono što je najbitniji deo svake institucije je njeno današnje mesto u društvu - organizacija, ciljevi i načini ostvarenja istih. Tako da je mnogo značajnije od prethodnog pitanja šta se dešavalo pre krucijalne 1717. godine, šta je to, na čemu se danas temelji Masonerija. U otkrivanju postulata Slobodnog zidarstva ne mogu se zaobići i jezička određenja ovog fenomena. Jedno od njih je osim uobičajenog naziva Slobodno zidarstvo i odrednica – Kraljevska umetnost kao drugo ime prihvaćeno za Masoneriju.
Slobodno zidarastvo je dobilo naziv Kraljevska umetnost, ne samo zato što se veruje da je uobličeno od kraljevskih ruku Solomona, kralja Izraela i u svom u članstvu upisalo mnoge najmoćnije svetske vladare, već zbog dostojanstva i veličanstva principa koje poučava, i koji je uzdižu iznad drugih umetnosti, kao što je kralj je na tronu iznad svojih podanika.
Najraniji pisci govore o masoneriji kao „Kraljevskoj umetnosti“. Pojam je postao uobičajen kao naziv institucije Slobodnog zidarstva. Međutim retko se postavljalo pitanje pravog značenja ovog naziva, odnosno - Zašto se Slobodno zidarstvo naziva umetnost? Zašto Kraljevska umetnost?
Definicije same umetnosti su vrlo široke i razlikuju se od autora do autora. Pa ipak zajedničko za sve je da je umetnost ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje uma i duha preko čula. Prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje.
Gde je onda veza između slobodnozidarskih vrednosti i umetnosti? Gde se prepliću i sjedinjuju obrađivanje grubog, neistesanog kamena i umetnost koja u sebi sadrži sve ono što oplemenjuje onu stranu naše ličnosti koja nije u jedinoj funkciji održanja gole egzistencije? Odgovor je u večitoj potrebi za lepim ugođajima naših, definisanih, poznatih čula i onog koje postoji u svakom od nas nedefinsano a opet svakako prisutno i koje često najjače upravlja našim porivima i radnjama.
Umetnost bez obzira na to da li se radi o multimedijalnoj, virtuelnoj stvarnosti koju kreiraju najsavremeniji procesori ili se radi o crtežima u pećini Altamire, uvek za naše nedokučive duše ima isto dejstvo: jedinstveni doživljaj koji izaziva osećanja i nagoni na razmišljanje o mnogim temama kojih nismo svesni koristeći onaj mali deo kapacitete našeg razuma, koji nam je u svesnom stanju aktivan.
Odgovor koji bi generalno trebalo da bude dovoljan za neka površna istraživanja, je da se Kraljevska umetnost tako zove jer su mnogi vladari bili učenici i zaštitnici iste. Neka mišljenja među kojima je i Gadikovo (Gadicke) idu tako površno da i on sam, smatra da se Masonerija zove Kraljevska umetnost jer su njeni ciljevi da se podignu svečane građevine, a posebno palate - rezidencije kraljeva.
Takav odgovor može poslužiti za profanog, koji ne može imati razumevanje boljeg razloga, ali teško da će zadovoljiti zahteve eruditnog poznavaoca, koji želi objašnjenje koje prodire kroz plitke slojeve jednostavnog smisla i zadire u dubine ideja koje su u skladu sa moralnim i intelektualnim karakterom institucije Slobodnog zidarstva.
Kroz analizu Masonerije kao pokreta, odnosno društvenog fenomena dolazimo do zaključka zašto se ona naziva umetnošću i zašto se povrh svega uz umetnost dodaje epitet Kraljevska.
Umetnost treba razlikovati od zanatstva pre svega u tome, što umetnost postavlja principe koji direktno regulišu i određuju način postupanja u samoj izradi. Zidar je vođen u izgradnji zgrade principima koje mu je postavio arhitekta. Klesanje kamena je zanat, što samo zahteva veštinu i trud ruku. Ali arhitektura je umetnost, jer se bavi uspostavljanjem principa i naučnih načela koja Mason svojim uticajem na okolinu pretvara u praktične materijalne ili duhovne vrednosti.
Umetnik i zanatlija stvaraju novu vrednost, bez obzira na vrstu njenog materijalnog otelotvorenja. Razlika u njihovom stvaralačkom radu je u tome što umetnik stvara u svojoj glavi i prenosi svoje ideje zanatliji koji to pretvara u materijalnu vrednost. Zanatlija poštuje i izvršava principe koje postavi umetnik ali je to izvršavanje bez suštinskog razumevanja principa. Umetnik stvara u svojim mislima i to je umetnost u svojoj suštini. Bez ideje i kreativnog razmišljanja svaki dalji rad bi bio obesmišljen i besciljan. Zato je umetnost tako značajna za čoveka u svom bitisanju. Svako delovanje Slobodnog zidara mora biti prvo osmišljeno i utemeljeno u njegovom duhu. Rad na podizanju sopstvenih vrednosti svakako predstavlja vrstu umetnosti jer je njegov začetak upravo u mislima Masona koji, stupajući u odabrano duštvo, prihvatajući osnovna načela Masonerije, sebi daje visoko postavljeni cilj: uzdići sopstevni duh do najviših moralnih vrednosti i preneti iste na ljude oko sebe. Braća koja su primila Brata iz profanog sveta u svet Slobodnog zidarstva uvek moraju biti podstrek u težnji ka dostizanju postavljenih ciljeva.
Samo onaj ko se duboko zagleda u sopstvenu dušu shvatiće koliko je izazovan taj put, kao što je i Da Vinčiju ili Čeliniju bilo teško da putem umetnosti u mračnom Srednjem veku otkriju svetla Renesanse.
Ako napredovanje Masona u svakom smislu ne počne sa dna njegovog duha i od sagledavanja izvora sopstvenih misli, onda se on pretvara ne u Majstora kraljevske umetnosti, već u običnog zanatliju koji tuđe ideje pretvara u rad bez shvatanja suštine i razumevanja vrednosti koje su skrivene iza jednostavnog, opipljivog delovanja.
Ova razlika najbolje se može objasniti na primeru izgradnje Hrama u Jerusalimu pre 2.000 godina. Na hiljade ljudi je bilo uključeno u izgradnju Hrama. Od drvenih greda kedra iz šuma Libana formirana je velika građevina dostojna doma Gospodnjeg, a sve pod vođstvom veštog arhitekte. Međutim, ljudi koji su klesali kamen i oblikovali kedrovinu za izgradnju Solomonovog hrama, kao i mnogi majstori kroz vekove koji su gradili velelepne građevine u Evropi nisu bili umetnici. Ono što su osmilili umetnici oni su svojim veštinama samo izvršavali a da nisu bili upoznati sa suštinom nastanka građevine koju su stvarali. Ugaoni kamenovi su bili postavljani na prava mesta kako bi građevini dali željenu formu i neophodnu čvrstoću. Njihov oblik i mesto gde će biti postavljeni prvo je osmislio arhitekta koji je, na principima umetnosti, dao uputstva i vodio izvođača kako da oblikuje i postavi taj kamen.
Stoga Operativna Masonerija nije umetnost. Međutim to ne znači da i onaj ko izvodi same radove vođen arhitektom ne može da napreduje i iz operativne masonerije svoje stanje duha pretvori u spekulativni sistem koji je prirodno naslonjen na zanat, kao što umetnost ne bi mogla da postoji da nema njenog otelotvorenja u materiji koju bi bilo moguće doživeti prvo primarnim čulima. Slovoslagač ne mora da razume knjigu koju štampa ali bez njegovih ruku bi sve ideje i misli velikog pisca zauvek ostale skrivene. Međutim, ne postoje granice koje se ne mogu preći voljom uma. Tako, slovoslagač može pročitati i razumeti knjige koje štampa. Tesar može naučiti zašto ugaoni kamen mora da izgleda onako kako je arhitekta predvideo da izgleda, i da bude na onom mestu u građevini gde je arhitekta predvideo, te da mora biti postavljen na način kako bi građevina imala obaveznu čvrstoću i ispoljavala umetničku celinu. Štampar i tesar mogu oplemeniti svoj rad i od zanatlija postati umetnici odnosno iz profanog sveta preći put koji vodi do Majstora Kraljevske umetnosti.
Masoni su od operativnih zidara koji su gradili Hram u Jerusalimu preuzeli tehničke izraze doživljavajući izgradnju Hrama kao simbol izgradnje čoveka i njegovih vrlina. Na toj terminologiji Slobodni zidari su izgradili svoje religijske ideje pretočene u više vrednosti kroz ezoteriju, geometriju i aritmetiku. Na ovaj način nastala je umetnost masonerije.
U okviru umetnosti kao pojma nesporno bi moralo da stoji da umetnost osim što izražava ideje i daje materiji duhovne vrednosti, ona podučava. Ovo je vrlo značajna karakteristika zbog čega se Slobodno zidarstvo smatra umetnošću. Podučavanje i upućivanje na nova znanja je jedan od temeljnih kamenova na kojima počiva Masonerija. Bez podučavanja Slobodno zidarstvo ne bi moglo da postoji. Osnov postojanja ovakve institucije u jednom društvu je stalno napredovanje njenih članova koje je nemoguće bez uzajamne razmene saznanja između braće.
Simbolično, to je umetnost koja uči izgradnji duhovnog hrama svakog pojedinca. Ono što je arhitektura za građevine, to je Masonerija za čovekov duh. Još je Sveti Petar svojim pristalicama poručio da je svako od njih hram u kome stanuje Bog. Na ovakvim načelima se gradi i postoji Slobodno zidarstvo.
Umetnost kao ljudsku delatnost sa svojim karakteristikama teško je definisati na jednostavan način. Tako je i sa Slobodnim zidarstvom. Ne postoje tačno definisane osobine koje bi trebalo da ispunjava neka ljudska delatnost da bi se ona definitivno i nesumnjivo proglasila umetnošću. Za profani svet je gotovo nemoguće objasniti zašto je Masonerija umetnost, posebno u poređenju sa drugim lako dostupnim i mnogo izučavanim vrstama umetnosti kao što su književnost, muzika, slikarstvo, filmska umetnost... Ali u tome i jeste razlika između profanog i sveta Slobodnog zidarstva. Inicijacijom i prvim koracima u ložama učenici svakim danom učenjem od svoje braće shvataju da je Masonerija mnogo složenija i neobična vrsta umetnosti, koja je skrivena od pogleda i koja se može razumeti samo teškim radom na sopstvenom napredovanju.
Samim tim što se ne radi o klasičnoj umetnosti niti novostvorenim umetnostima u skladu sa novovremenskim dostignućima, ime Kraljevska umetnost je odgovarajući naziv za Slobodno zidarstvo. Ali zašto je to tako? Ako ispunjava uslove da bude umetnost, šta je to što Masoneriju izdiže iznad ostalih i dobija epitet Kraljevska.
Da bi to shvatili moramo napustiti bilo kakvo mišljenje koje ovaj naziv deklarativno i jezičkim tumačenjem dovodi u vezu sa zemaljskim vladarima njihovim pokroviteljstvom ili članstvom kraljeva u Masoneriji. Slobodno zidarstvo ne crpi vrednost iz svoje povezanosti sa ličnostima iz politike.
Kraljevi, kada uđu u ložu više nisu kraljevi već braća za koje važe opšta pravila jednakosti i ne može biti razlike, osim onih koje potiču iz vrlina, volje i sposobnosti. Iako je neki veliki kralj jednom rekao da su Masoni najbolji i najverniji podanici, ipak u Loži nema potčinjenosti ničemu drugom do zakonu ljubavi koji je po svojoj izuzetnosti iznad svih drugih zakona. Ovaj zakon je nazvan od strane apostola „Kraljevski zakon“, kao što je masonerija, zbog svojih izuzetnosti iznad svih drugih umetnosti nazvana „Kraljevska umetnost“.
Kroz istoriju pisci su upotrebljavali izraz kraljevski kada su hteli da iskažu nešto što je od opšteg interesa, pogodno ili čak neophodno za sve. Sam Hrist je nazivan kraljem, isto kao i prorokom i svetim. Kralj kao sekularni a u nekim ranijim državama i crkveni vrhovni vladar smatrao se najvišom vrednošću i zato i danas kažemo da je nešto kraljevski kada opisujemo nešto što je plemenito, veličanstveno, izvanredno pa i korisno.
Tesari su u Jerusalimu bili je angažovani na izgradnji materijalnog hrama. Masoni su ih nasledili u izgradnji moralnog i duhovnog hrama – svete kuće u samom čoveku, kroz proces simbolizma. Na ovaj način su Masoni samo razvili istu ideju koja je prisutna kod Svetog Pavla kada je rekao da Korinćanima da su oni „Božije građevine“, kojoj je on, „kao mudar majstor graditelj, postavio temelj“.
To je, dakle, prava umetnost Slobodnog zidarstva. To je umetnost koja uči kroz simboliku tehničkih izraza i materijalnog zanatskog rada, kako se u čoveku gradi sveta kuća za stanovanje Božjeg duha; kako da daju savršenstvo čovekovoj prirodi, čistoti za čovečanstvo, na putu ujedinjenja ljudi u jednu zajedničku vezu.
Slična ideja je razvijena u Katekizmima objavljenih u Loži „Vahreit und Eingkeit“ (“Wahreit und Eingkeit”) u Pragu, 1800. godine, kroz pitanja i odgovore:
P: „Šta Masoni grade?“
O: „Nevidljivi hram, čiji je simbol Hram Kralja Solomona“
P: „Pod kojim imenom je instrukcija kako da se podigne ovo mistično zdanje?“
O: „Kraljevska umetnost; jer uči čoveka kako da upravlja sobom.“
Prigodne prethodnim rečima su i misli nemačkog pisca Ludviga Behštajna koji je napisao:„Svaki kralj će biti Mason čak i iako ne nosi Masonsku kecelju, ako je bogobojazan, iskren, dobar i ljubazan. Ako neguje istinu i neustrašivost, poslušnost prema zakonu, ako njegovo srce obiluje poštovanjem prema religiji i ljubavlju prema čovečanstvu. Ako zna da vlada sobom i ako se njegovo kraljevstvo zasniva na pravdi. I svaki Slobodni zidar je kralj bez obzira na status koji mu je dat od Boga. Njegovo kraljevstvo je ljubav - ljubav prema bižnjem. Ljubav koja je dugoročna i istrajna, koja nosi nadu sa sobom i doprinosi opštem dobru.“
U tekstu pod nazivom „Šta je slobodno zidarstvo“ objavljenom od strane VNLS, navodi se da su „stare dužnosti osnova slobodnozidarskom bratstvu i one tačno fiksiraju dužnosti članova. One kažu da Slobodni zidar može biti svaki slobodan čovek dobra glasa bez razlike vere, narodnosti i rase, čovek moralan i etičan. One konstatuju da se slobodnozidarska Kraljevska umetnost ne da naučiti, nego se mora saživeti. Definisati Slobodno zidarstvo je vrlo teško, jer ono nije ni religija, ni filozofija, ni nayka, ni filantropija ppemda ima sve te elemente u sebi. Ono je umetnost, Kraljevska umetnost koja se mora osećati i u duši nositi.“
Slobodno zidarstvo je način života koji traži od svojih sledbenika idealizam, razboritost, ćutljivost, veru u Tvorca svih svetova. Upravo je Loža mesto u kome se izvorno uči takav način života koji se pretače u umetnost. Za razliku od drugih veština za Kraljevsku umetnost nije potreban poseban talenat već samo ono što svaki čovek poseduje. Potrebna je inicijacija da svako u sebi spozna i pronađe taj talenat a to je želja za radom na sebi, neprekidnim učenjem i usavršavanjem. Kada to ispolji, svaki čovek postaje umetnik na unikatnom remek delu – sopstvenom duhu. Upravo nas tome vodi Slobodno zidarstvo s pravom nazvano – Kraljevska umetnost.
U izradi nacrta korišćeni sledeći izvori:
1. Albert G. Mackey „A Lexicon Of Freemasonry" 1860
2. Albert G. Mackey - An Encyclopedia Of Freemasonry Vol.2, 1916
3. www.wikipedia.org
4. „Slobodno zidarstvo“ nepoznati autor VNLS
5. Zvaničan sajt Velike Lože Škotske www.grandlodgescotland.com
6. Zvaničan sajt Ujedinjene Velike Lože Engleske http://www.ugle.org.uk
Brat PKU S.M. PL Knez Lazar, Orijent Kruševac