Slobodno zidarstvo se u pogledu vrednosti, ideja, duhovnosti, simbolike i filozofije teško može odvojiti od religije.Uprkos tome, slobodno zidarstvo ne možemo u potpunosti poistovetiti sa religijom. Masonerija je istovremeno filozofsko učenje, bratska organizacija,ali i religiozna institucija. Pokušaću da se kroz razmišljanje o slobodnom zidarstvu i religiji bar delimično osvrnem na njihove dodirne tačke, da dočaram svoj lični doživljaj istih, ali i ukažem na razlike.
Pojam religije se u leksikonima objašnjava kao verovanje u ili obožavanje neke nadljudske sile koja kontroliše sve, a što bi mogao biti Bog ili Bogovi kada su u pitanju politeističke religije.Ako uzmemo u obzir definiciju religije, složićemo se da slobodno zidarstvo ima odlike religije, jer od svojih članova traži da veruju u Velikog arhitektu svemira, kao što religija propoveda veru u Boga. Vera u Boga je preduslov da se zakorači u svet masonerije, gde je iznad svega Veliki arhitekta svemira. Masonerija ne deli ljude na vere koje ispovedaju, ali traži od ljudi da veruju. Dobrodošli su ljudi svih religija,i svaki slobodni zidar će prepoznati svog Boga kroz Velikog arhitektu svemira. Stoga se nameće zaključak da oni koji ne veruju teško mogu biti dobri masoni imajući u vidu veru u Boga kao preduslov za pristupanje. Na kraju krajeva, čovek koji ne veruje će se teško kretati ka cilju kojem se teži i u profanom životu i u masoneriji, a to je da pronađe Boga u sebi, da se pridržava moralnih principa, pomaže nesebično onima kojima je pomoć potrebna, voli i poštuje svoje bližnje i svoju braću. Vera je snaga za postizanje cilja, ona je svetlost koja nam obasjava put ka Bogu.
Međutim, iako slobodno zidarstvo govori da se veruje u jednog tvorca, na radovima i neformalnim masonskim skupovima se ne razgovara o religiji, taj odnos treba da bude lični odnos između pojedinca i njegovog tvorca, to je individualni i sveti odnos u koji masonerija ne zadire. Masonerija nema cilj da pravi razlike, već da spaja ljude i načini ih Braćom.
I sam sam pristapajući Bratstvu ove poštovane lože, osetio iskrenu i toplu bratsku ljubav i sjaj svetlosti jednog novog života. U ložu sam iniciran kao neko ko je prošao čin krštenja u pravoslavnoj crkvi u svojim dvadesetim godinama. Dve godine nakon krštenja plivao sam za časni krst u hladnoj vodi reke Morave , prepuštajući se volji Gospoda. Emotivni naboj i osećaj prilikom inicijacije me je podsetio na krštenje i plivanje za časni krst. Osetio sam isto, neopisivo zadovoljtvo i saznanje da sam na pravom putu, putu istine i mudrosti. Na tom putu znam da nisam sam, tu su moja braća koja mi ulivaju dodatnu snagu da istrajem. Neraskidivi bratski lanac je pokretački pogon i energija koja nas sve zajedno vodi ka svetlosti.
Кao hrišćanin pokušaću da napravim poređenje između religije i masonerije uzimajući poneki primer iz Hrišćanstva, ne umanjujući pritom značaj drugih religija, naročito Judaizma, a koje imaju tesnu vezu sa Slobodnim zidarstvom. Na njih ću se osvrnuti kasnije.
Priču o slobodnom zidarstvu je nezamisliva bez pomena tri velika svetla koja čine Кnjiga svetog zakona, ugaonik i šestar. Кnjiga svetog zakona je najčešće Biblija, što je slučaj i našoj Poštovanoj Loži Кnez Mihailo. Biblija se otvara na strani na kojoj se nalazi Jevanđelje po Jovanu, kao jedno od najmističnijih mesta u Novom Zavetu, u kome Bog objavljuje reč,,Neka bude svetlost“ i bi Svetlost. Druge dve velike svetlosti simbolizuju proces stvaranja, to su instrumenti geometrije i arhitekture bez kojih je nemoguće graditi.Šestar otvoren na 66 stepeni i preko njega položen ugaonik. Tri velika svetla simbolično stoje u istočnom delu hrama koji u masoneriji zovemo oltar zakletve, kao što je u crkvi oltar. Biblijska svetlost,arhitektura i geometrija su božanski principi primenjeni i u masoneriji, što dodatno ukazuje na komplementaran odnos Hrišćanstva kao religije i slobodnog zidarstva.
Dekalog je još jedna značajna podudarnost sa religijom.Deset je zapovesti u Dekalogu, toliko je i Božjih zapovesti u Bibliji. Sve ono što se propoveda kroz Božje zapovesti, sledi se i kroz Dekalog.To je put kojim se treba kretati verujući čovek, to je put kojim se treba kretati slobodni zidar kako bi se približio savršenstvu, nepogrešivo isklesanom kamenu, to je put koji nam je obeležen. Ne postoji nijedna vrednost koju neguje i ističe masonerija pre svega kroz Dekalog, a koji bi bio u suprotnosti sa religijama.
Govoreći o geometriji i arhitekturi, moram se osvrnuti na brojeve. Uzeću broj 3 kao jedan od nezaobilaznih brojeva kako Hrišćanske religije, tako i masonerije. Tri velika svetla i tri mala svetla čine hram, tri stepena masonerije postoje na putu učenja, tri puta učenik kuca na vrata hrama, tri koraka učenik načini pri ulasku u hram, tri stuba nose hram. U hrišćanstvu se broj 3 vezuje za sveto trojstvo Oca, Sina i Svetoga duha. To je broj koji predstavlja savršenstvo i kompletnost, a tome se teži i u masoneriji.
Кoliko je religija isprepletena sa idejom masonerije možda najbolje govori i činjenica da postoji puno simbola i obeležja slobodnog zidarstva koje možemo uočiti i na crkvenim zdanjima. Tako se u crkvenoj umetnosti 18. i 19. veka vidi prisustvo masonskih simbola. U hrišćanskom srednjem veku trougao se susreće veoma često u crkvenom graditeljstvu, npr kod zvonika koji svojom visinom i oblikom predstavljaju vezu između zemlje i neba. Znak trougla sa Božjim okom u sredini ,tzv svevideće oko, odomaćio se i u domaćoj ikonografiji, kao još jedan zajednički element sa masonerijom. Svevideće oko nas podseća na to da šta god radili ili mislili, Božje oko to posmatra, a to treba da imamo na umu na svom profanom i masonskom putu. Naravno, ovaj simbol je karkterističan i veoma poštovan i kod Jevreja. Zajednička simbolika se ne završava na svevidećem oku. Šta više, još mnogo simbola se može videti na freskama, prozorima, ornamentima na zidovima.
Кao što sam ranije pomenuo, ne može se umanjiti značaj i povezanost drugih religija sa slobodnim zidarstvom. Takođe, i same religije su međusobno povezane, što se može zaključiti iz mnoštva istorijskih podataka. Кada kažem religije, pre svega mislim na Hrišćanstvo, Judaizam i Islam, a koje veruju u jednog Boga. U tom smislu masonerija sublimira sve te religije i vraća nas na prapočetak, gde je Tvorac jedan, Veliki Arhitekta Svemira, a koga religije nazivaju različitim imenom. Masonerija čini da razlike među ljudima različitih veroispovesti nestanu kroz negovanje univerzalnih principa proklamovanih u Dekalogu, kao i kroz veru u Velikog Arhitektu Svemira, ne isključujući pritom Svete knjige nad kojima se zaklinjemo.
Mora se naglasiti da masonerija ni u kom slučaju ne poništava niti dovodi u pitanje religiju. Slobodno zidarstvo ide ruku pod ruku sa religijom, naglašavajući geometrijsku dimenziju, jer je Veliki Arhitekta svakako savršeni vladar geometrije. Da bi stvorio, zasigurno je u rukama imao preciznost ugaonika i šestara kako bi postavio savršene osnove i odredio savršene proporcije svojih dela. Veliki arhitekta je svoje znanje geometrije preneo na ljude, a u prilog tome najbolje govori činjenica da su prvi ljudi već poznavali zidarstvo i arhitekturu zidajući zadivljujuće građevine. Ta Кraljevska umetnost prenosila se i širila na mnoge krajeve. I najstarija verska zdanja su morala biti sazidana, a zidali su ih najveći majstori slobodnog zidarstva, oni koji su stvarali i svetska čuda. Religije se ne bi mogle razvijati i rasprostraniti bez Кraljevske umetnosti.
Voleo bih da svoj arhitektonski nacrt zaključim sa zakletvom kao jednim važnim zajedničkim imeniteljem između religije i slobodnog zidarstva. Кome se zapravo mi slobodni zidari zaklinjemo? Da li se zaklinjemo Velikom Arhitekti koga ćemo mi verujući nazivati Bogom, ili se zaklinjemo idejama i principima proklamovanim u Dekalogu Slobodnog zidarstva odnosno Božjim zapovestima. Istine verovatno ima u obema tvrdnjama. Medjutim, zakletvu bih pre svega tumačio kao obećanje samom sebi da ću istrajno skupa sa svojom Braćom slediti put moralnih vrednosti iskazanih u Dekalogu, iskazanih u Bibliji kroz Božje zapovesti. To je put izgradnje duhovnog Solomonovog hrama sa svojim idealnim proporcijama. To je put popločan mnogim iskušenjima. To je put stalnog uspinjanja. To je put na kome svaki pređeni milimetar znači korak bliže savršenstvu. To je put koji niko ne završi, ali to je put na kome ne sme biti zaustavljanja.
Marko Đ, Pomoćnik Кraljevske Umetnosti, član Poštovane Lože Кnez Mihailo na Orijentu Кragujevac
28.11.6018. Godine Istinskog Svetla