Savremeni istoričari definišu holokaust kao sistematski državni progon različitih etničkih, verskih i političkih kategorija evropskog stanovništva i najužasniji masovni zločin u istoriji čovečanstva. Razne grupa i zajednice su se našle na meti nacističkog režima. Jevreji, Sloveni, Romi, homoseksualci, politički protivnici, Jehovini svedoci, ratni zarobljenici, lica sa invaliditetom. Spisak je naizgled beskonačan, ali se istorijska literatura o holokaustu veoma retko i veoma sažeto bavi činjenicom da se na tom spisku našlo i Slobodno zidarstvo. Između Hitlerovog stupanja na vlast i konačnog pada nacističkog režima, preko 200.000 naše Braće stradalo je u koncentracionim logorima i tamnicama nemačke tajne policije.
Prezir koji je nacizam ispoljavao prema Slobodnom zidarstvu ne može se objasniti argumentovano i smisleno, jer se nijedan pojavni oblik antimasonerije nikada nije zasnivao na argumentima i razumu. Antimasonerija se temelji na neistinama, neznanju i neukim pretpostavkama, a nacistička propaganda je svemu tome pridodala mržnju, pohlepu i zavist. Uopšteno govoreći, pored antisemitizma, prezir prema Slobodnom zidarstvu predstavlja jednu od najranijih odlika Hitlerovog političkog programa. Nacistička ideologija je nemački poraz u Prvom svetskom ratu definisala kao posledicu tzv. „jevrejske zavere“, a Slobodni zidari su okarakterisani kao saučesnici u toj zaveri. Naravno, istinski i praktični motiv za nacističko suzbijanje Slobodnog zidarstva svodi se na činjenicu da je naše Bratstvo oduvek bilo svetionik slobode i duhovnosti, a nijedno društvo te vrste, pa ni Slobodno zidarstvo, ne može da koegzistira za totalitarnim režimima.
Nagoveštaji tragedije koja će zadesiti evropsko Slobodno zidarstvo mogli su se uočiti neposredno pre nacističkog preuzimanja apsolutne vlasti. Hitler je u svojoj knjizi Mein Кampf optužio Slobodne zidare za pacifističko paralisanje nemačkog naroda, a general Erih Ludendorf, načelnik generalštaba nemačke vojske u Prvom svetskom ratu, objavio je 1927. godine delo pod naslovom Uništenje Slobodnih zidara razotkrivanjem njihovih tajni, iznoseći čitav niz neistina o filozofiji i ritualima Bratstva. To je bio povod da se regularne Velike Lože u Nemačkoj, kojih je tada bilo devet, prvi put jednoglasno slože oko nekog pitanja i oštro se usprotive neistinama iznetim na račun Slobodnog zidarstva. Veliki majstori regularnih Velikih Loža u Nemačkoj objavili su 15. septembra 1927. godine zajedničku deklaraciju u kojoj su opisali način na koji je Ludendorf okarakterisao Bratstvo kao ?obmanu nemačkog naroda?. To je, nažalost, bio prvi i jedini slučaj ideološkog ujedinjenja nemačkih Loža zarad suprotstavljanja antimasonskoj propagandi.
Nakon Hitlerovog stupanja na vlast, postalo je još teže i opasnije biti Slobodni zidar u Nemačkoj. Jedan od naših osnovnih principa glasi: Voli svoju zemlju i poštuj njene zakone. Šta biva kada zemlju koju bi Slobodni zidar trebalo da voli preotmu njegovi zakleti neprijatelji, a zakoni koje bi trebalo da poštuje postanu usmereni na uništenje Bratstva Nemački Slobodni zidari su izuzetno dugo pokušavali da istovremeno ostanu verni Bratstvu i zakonima svoje zemlje, zbog čega su mnoge Lože pristajale na kompromisna rešenja i ustupke u smislu određenih promena u ritualima i simbolima Bratstva. To, međutim, nije bilo dovoljno. Herman Gering, predsednik Rajhstaga, izjavio je 1933. godine da u nacionalsocijalističkoj Nemačkoj nema mesta za Slobodne zidare. Vilhelm Frik, nacistički ministar unutrašnjih poslova, naredio je 8. januara 1934. godine gašenje svih Loža, objavio konfiskaciju celokupne imovine svih Loža i proglasio da Slobodni zidari koji nisu napustili Bratstvo pre Hitlerovog stupanja na vlast ne mogu biti zaposleni ni u jednoj državnoj službi. U sklopu kontraobaveštajne službe SSa je osnovano posebno odeljenje zaduženo za nadgledanje, praćenje i hapšenje Slobodnih zidara. Slobodni zidari su najpre indirektno, a zatim izričito i direktno proglašeni za državne neprijatelje. Slobodno zidarstvo, onakvo kakvim je zamišljeno da bude, u Nemačkoj je faktički prestalo da postoji. Nemački ogranak Univerzalne masonske lige (Universelle Freimaurer Liga ili U.F.L.) je raspušten, kao i Slobodnozidarska unija izlazećeg sunca (Freimaurerbund zur aufgehenden Sonne ili FzaS). Jedina Velika Loža Škotskog obreda u Nemačkoj, Simbolična Velika Loža Nemačke (Symbolische Grologe von Deutschland ili SGL) je ugašena, ali zvanično nije prestala da postoji, već je u junu 1933. godine simbolično preseljena u Palestinu, pa je tzv. Simbolična Velika Loža Nemačke u izgnanstvu otpočela sa radom 17. novembra 1933. godine, uz podršku i pomoć britanske Braće u Palestini. Кada je postalo jasno da će Slobodni zidari u Nemačkoj biti progonjeni do konačnog uništenja, Veliki majstor Velike Nacionalne Lože Saksonije (Gro?e Landesloge von Sachsen), dr Maks Zeber, poslao je majstorima svoje Lože pismo, poručivši im sledeće:
Sumorno predskazanje Velikog Majstora o Slobodnim zidarima koji će zaista doći u situaciju da odanost Braći i Bratstvu plaćaju svojim životima ubrzo se obistinilo. Slobodnozidarski hramovi širom Nemačke su masovno uništavani i skrnavljeni od strane SSa i nacističkih fanatika, a opljačkane stvari su korišćene kao eksponati na tzv. antimasonskim izložbama koje je Gebelsov propagandni aparat počev od 1937. godine organizovao širom okupirane Evrope. Optužbe i neistine koje je nacistički režim iznosio na račun Slobodnog zidarstva postajale su sve neverovatnije, a Slobodni zidari su masovno privođeni, osuđivani po kratkom postupku i zatvarani u koncentracione logore, zajedno sa pripadnicima ostalih kategorija koje je nazicam smatrao nepoželjnim. Vredi napomenuti da je upravo u ovom periodu nastao jedan od naših najvažnijih simbola ? plavi nezaboravak, koji je Braći služio kao tajni znak raspoznavanja u okruženju u kojem je otkrivanje nečije pripadnosti Slobodnom zidarstvu bilo ravno smrtnoj presudi. Pored toga, za razliku od Jevreja ili Roma, Slobodni zidari u zvaničnoj sistematizaciji logorskih zatvorenika nisu predstavljali zasebnu kategoriju, već su klasifikovani kao politički zatvorenici, zbog čega su na odeći nosili oznaku propisanu za političke zatvorenike ? crveni trougao sa vrhom okrenutim nadole. Iako nešto manje poznat, crveni trougao danas takođe predstavlja jedan od važnih simbola našeg Bratstva i služi kao znak sećanja na stradanje Slobodnih zidara u koncentracionim logorima i nacističkim zatvorima.
Nepotrebno je i nemoguće govoriti o užasima i patnjama koje su naša Braća podnela u paklu nacističkih logora smrti. Iako to može zvučati kao paradoks, upravo se na taj najmračniji čas Slobodnog zidarstva nadovezuje njegov veličanstveni trijumf. Naime, koliko god to zvučalo neverovatno, naša Braća su smogla snage i našla način da osnivaju Lože i održavaju sastanke čak i u koncentracionim logorima. Nama je ponekad teško da radi dolaska u Ložu pređemo nekoliko desetina kilometara; svakako ne možemo da uopšte pokušamo da zamislimo količinu smelosti, volje i odlučnosti koja je našoj Braći bila potrebna da tračak istinske Svetlosti održavaju živim usred nacističkih stratišta. Nažalost, uprkos volji i odlučnosti, ogromna većina naše napaćene Braće nije doživela kraj rata i oslobođenje koncentracionih logora. Hitlerov hiljadugodišnji Rajh trajao je samo dvanaest godina, ali je pored ostalih milionskih žrtava ? za tih dvanaest godina stradalo preko 200.000 Slobodnih zidara iz svih krajeva Evrope. Tišina dočarava tu stravičnu cifru slikovitije od bilo kakvih reči. Ako bismo svakom stradalom Bratu odali poštu minutom ćutanja, ćutali bismo bez prekida 139 dana. Ako bismo za svakog stradalog Brata održali žalobni rad, to bi nam oduzelo više od 22 godine.
Prve korake u pravcu obnove Slobodnog zidarstva u Nemačkoj preduzeli su Slobodni zidari među američkim, britanskim i kanadskim oficirima i vojnicima Savezničkih okupacionih snaga, zajedno sa onom nemačkom Braćom koja su uspela da prežive rat ili pronađu utočište izvan Evrope. Ova mešovita okupljanja su organizovana u formi tzv. slobodnozidarskih klubova već krajem četrdesetih godina, mnogi od tih klubova su postali punopravne Lože. Proces oživljavanja Slobodnog zidarstva u Nemačkoj je okončan 27. aprila 1958. godine, kada je osnovan jedinstveni slobodnozidarski entitet konfederacija priznatih Velikih Loža, koje su se ujedinile pod nazivom Ujedinjene Velike Lože Nemačke (Vereinigte Gro?logen von Deutschland ili VGLvD). Vredi napomenuti da je jedna od primarnih tačaka na dnevnom redu prve godišnje konvencije Ujedinjenih Velikih Loža Nemačke bila odavanje pošte Braći koja su stradala tokom rata, zbog čega je značka u obliku stilizovanog cveta nezaboravka tada proglašena za zvanični slobodnozidarski simbol. Sve se to, naravno, odnosi na Zapadnu Nemačku. Slobodno zidarstvo nikada nije ponovo oživljeno u Istočnoj Nemačkoj socijalizam prema našem Bratstvu nije postupao ništa bolje nego što je to činio nacizam, Stasi je nastavio tamo gde je Gestapo stao, a koncetracione logore su zamenili zatvori i radni sabirni centri.
Nezaboravak koji danas nosimo u znak sećanja na svu Braću koja su stradala u ime Slobodnog zidarstva bi trebalo da nas podseća i na dužnost suprotstavljanja antimasoneriji gde god i kada god se sa njom suočimo. Mnogi od nas olako odbacuju antimasoneriju kao patetični poluproizvod sačinjen od predrasuda i neznanja; ona to možda i jeste, ali to ne znači da je bezopasna. Naša mučenička Braća su tridesetih godina prošlog veka verovatno mislila isto što i mi mislimo danas da živimo u prosvećenom i civilizovanom svetu, da je čovečanstvo prevazišlo srednjovekovne zablude i da verovatno nikada nećemo biti prinuđeni da zaista ispunimo zakletve koje smo položili. Težak udarac koji je Slobodno zidarstvo pretrpelo u proteklom veku najslikovitije svedoči o tome koliko lako neznanje prerasta u strah, a strah u ubilačku mržnju. Zato smo dužni da sami sebe i jedni druge konstantno upozoravamo na posledice naivne gordosti, uz sećanje na užasnu cenu kojom je naše Bratstvo platilo zabludu o sopstvenoj nedodirljivosti.
MKU Brat St. LJ. PL KM, Orijent Kragujevac