Alain Graesel, La Grande Loge de France, 01.06.2019. Beograd,
VELIKA NACIONALNA LOŽA SRBIJE, izvod iz govora na proslavi 100 godina Velike Lože Jugoslavije
Slobodno zidarstvo Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Reda, koji upražnjavaju njemu privržene obedijencije, definiše se kao izraz humanističkih vrednosti i duhovnog značaja.
Humanističke vrednosti
Šta je humanizam?
To je zauzimanje stava koji ima za cilj da ljudsko biće stavlja u univerzalnu dimenziiu, a ljudska bića u posebnu dimenziju, u centar njihovog plana izgradnje, smatrajući da imaju ponos koji potiče iz njihovog statusa ljudskog bića koji od njih čini izvor smisla i vrednosti.
U sveukupnom životinjskom carstvu, čovek se razlikuje po tome što je ljudsko’ biće obdareno psihološkom i moralnom svešću.
Humanizam zahteva jednaki ponos za sva ljudska bića, bez obzira na njihovo poreklo i njihova ubeđenja, pod uslovom da ta sloboda svakog pojedinca bude poštovana kao uslov kojim se ne može trgovati.
Nećeš ubiti, volećeš bližnjega svoga kao brata su izjave izuzetno smele u antičkom svetu koji prevazilazi sve, i gde je poštovanje ljudskog; života bilo daleko od toga da predstavlja brigu i gde su ropstvo, stravično mučenje i smrt bili zajedničke sudbine slabih i pobeđenih.
Filozof Žan Pik de la Mirandola konačno definiše principe da je Bog stvorio čoveka da bi sam mogao slobodno i na način jednog slikara ili veštog vajara da dovrši sopstveni oblik i da se izgradi kao čovek.
On izvlači jedan praktičan princip koji se nameće svakom biću koje je obdareno razumom. Deluj tako da uvek smatraš humanost, u svojoj ličnosti i u ličnosti svakog drugog čoveka kao cilj a nikako kao sredstvo (citat).
Duhovni pristup
Šta je spiritualnost (duhovnost)?
To je aktivnost ljudskog bića kada ono postavi sebi pitanje o smislu života i kada se suoči sa pitanjima koja se ne tiču samo racionaInog pristupa svetu (što se odnosi na gore navedene humanističke principe).
Važno je na početku zameniti duhovni postupak sa religioznom praksom.
Jer u stvari imamo religije koje su dugo smatrale da jedino one imaju pravo da govore o duhovnosti. Međutim, jedna konstatacija je očigledna: ako su sve religije duhovne, sve duhovnosti nisu religiozne u smislu da će nas uputiti na specifičnu religijsku praksu.
I tu je neverovatna sloboda koju nam daje DPŠR. Svaki Brat iz naših obedijencija može da nastavi, i izvan svojih inicijacijskih koraka, da praktikuje svoju veru ili religiju po sopstvenom izboru i svojim ubeđenjima.
Ali dok praktikuje DPŠR njegov duhovni rad ne znači samo služenje nekoj posebnoj religiji, već mu omogućava da uporno i slobodno izgrađuje smisao svoga života.Taj duhovni postupak se oslanja na osećaj da u svakom ljudskom biću postoji dimenzija koja ga prevazlazi, a možda čak i rastače jer ga prevazilazi.
Rekao sam. Br. A. G.
