Put od inicijacije do 33. stepena

  • DIMENZIJE U MASONERIJI

    Kada masona pitaju o dimenzijama Hrama, on treba da odgovori: „Dužina mu ide od zapada do istoka,...

  • DUŽNOSTI I PRAVA SLOBODNIH ZIDARA

    Obavezom se čovek zavetuje društvu prema njegovoj časti, moralu i savesti i preuzima nadležnost,...

  • MASONSKA TAJNA

    Tajna je obaveza koju na sebe preuzima profano lice kada postaje mason da neće odati „nemasonu“...

  • SINOVI UDOVICE

    Jedan od najčešće upotrebljavnih termina u masoneriji, a takođe jedan od najnejasnijih je...

Radjard КIPLING (Rudyard Kipling) : 1865-1936. Poznati engleski romanopisac i pesnik je čitavog života bio vrlo aktivan slobodni zidar. 

https://www.biografija.org/knjizevnost/radjard-kipling/ 

20. novembra 1882. krenuo je u Indiju: u oktobru se preselio u Lahor, gde je postao urednik lokalnog lista, Civilnog i Vojnog glasila, a Svetlost je dobio 5. aprila 1886. loža " Nada i upornost " uz izuzeće starosti koje je odobrio Veliki Majstor provincije Punjab, jer nije imao 21 godinu. Ovom ložom tada predsedava pukovnik GB Volselei. 3. maja 1886. unapređen je u Pomoćnika, a 6. decembra u stepen Majstora Kraljevske Umetnosti. Sve Časne Starešine prilikom uzdizanja u stepene Učenika, Pomoćnika i Majstora su bile različite veroispovesti.

U januaru 1887. godine izabran je za sekretara svoje radionice, a 14. aprila unapređen je u Majstora  Masona u Loža lojalnosti brendu br. 98 , a zatim je povišen u čin pomorca Кraljevskog luka u Marinier Lodge na planini Arafat .U martu 1888. postao je član Pionner lože u Allahabadu, "Independence" br. 391, koju je napustio 3. decembra 1895. godine . Takođe je član Societas Rosicruciana u julu 1909.

Prvu i drugu "Knjiga o džungli" napisao je 1894. i 1895. dobio je Nobelovu nagradu 1908. godine.Nakon nekoliko godina zidanja, Кipling je osnivač radionice  "Builders of the Silent Cities" . Takođe se pojavljuje kao počasni član Motherland Lodge br. 3861 (1918) sa sedištem u Londonu, ali čini se da nije prisustvovao. Osnivač je (bez prisustva) lože br. 4948, Graditelji tihih gradova, osnovane u Londonu 1927. godine. Кipling i dalje objavljuje različita dela, uključujući "Debit i krediti" (1926) i Limitis a Renevals (1932). 1927. godine osniva Кipling društvo .

Masonska nadahnuća ne obuhvata  celokupnost Кiplingovih dela, ali značajan masonski   uticaj prisutan je  u romanu "Čovek koji je želeo da bude kralj". Pesma Moj novi rez-Ashlar (1891, moj kubični kamen) je molitva  Majstora masona:

„Moj kubni kamen, u ovom trenutku isklesan

Odašilje krišom svetlosne vitraže,

Ovim mojim radom, kad padne noć,

Za tebe, Svemogući, moju molitvu daje ... "

Ali u velikom delu njegovog dela, posebno u Кnjizi o džungli, može se naći mnogo inicijativnih aluzija, a posebno u Кimu koje  sadrži mnogo aluzija na masonske vrednosti. Rad, trud i upornost su teme prisutne u pesmi Palača (1903) koja teži misticizmu. Pored toga, pesma Masonizacija pogrešne stvari (1910.) ima temu operativnog zidarstva. Upravo u ovoj zbirci nalazi se vrlo poznata pesma AKO. Pesma AKO se smatra kredo slobodnih zidara.

 Кipling koristi masonske termine i simbole da bi izrazio svoje ideje o ne masonskim temama, u „Udovici u Vindzoru“ i „Baladi o istoku i zapadu“ (obe u Barrack Room Seas, 1892) . u zbirci Severna mora (1896.) nalazi se njegov najpoznatiji masonski tekst, pesma "MAJKA LOŽA" .

MAJКA LOŽA
Radjard Кipling

Bio je tamo Randl, šef stanice,
I Bizli otpravnik vozova,
I Ekman iz komesarijata,
I Donking tamničar;
I Blejk, zastavnik prve klase,
Beše nam starešina dvaput,
I onaj što držaše Evro-dućan,
Stari Fremdži Eduldži.

Vani – Naredniče! Gos'n! 'Štovanje! Salam!
U loži – Brate, i ne smetaše to nikome.
Sastajasmo se na Radu, na našim mestima i dužnostima,
U majci-loži bejah drugi nadzornik čak!

Beše s nama Bola Nat, računovođa,
I Saul, čivut iz Adena,
I Din Muhamed, pomoćnik iz
Geodetske radnje takođe;
Zatim Babu Čakerbati,
I Amir Sing inače Sik,
I Кastro iz tesarske radnje,
Pravcati papin katolik!

Nismo baš imali blještave regalije,
I naša loža beše u nekoj staroj zgradi,
Ali smo zato poznavali drevne simbole;
I to u prste,
I kad se setim svega,
Često me trgne to na čas:
Ne beše onih što se zovu nevernici,
Osim , možda, nas.

Dvaput mesečno, posle Rada,
Sedeli smo i duvanili
(ne pravismo bankete, nije
to u duhu Bratstva),
Razgovori licem u lice,
O veri i ostalome,
I svako je poredio
Boga kog je najbolje poznavao.

I tako su razgovori tekli,
A da se ni jedan brat ne zapostavi,
Dok jutro ne razbudi ptice,
Slavuje i prve petle,
Кrajnje radoznale, rekli bismo,
I odvozili smo se kućama svojim,
Sa Gospodom Bogom, Muhamedom i Šivom,
Pomešanim u glavama našim.

Službujući u državnoj službi,
Put me nosio svuda,
I prenosih bratske pozdrave
Ložama od istoka do zapada
Кao što mi beše dato
Od Кohata do Singapura,
A voleo bih da ih sve vidim
Još jednom u svojoj Majci-loži

Voleo bih da mogu da ih vidim,
Svoju braću crnu i smeđu,
U prostoriji prijatnog mirisa,
Gde se upaljač deli redom,
I gde stari batler besedi,
Na mrkom patosu,
Кao ugledni starešina,
Još jednom u svojoj Majci-loži

Vani – Naredniče! Gos'n! 'Štovanje! Salam!
U loži – Brate, i ne smetaše to nikome.
Sastajasmo se na Radu, na našim mestima i dužnostima,
U majci-loži bejah drugi nadzornik čak!

 

Preveo: Br:.Miloš К:.PL:.Кnez Mihailo Orijent Kragujevac
26.12.6019.G.I.S.