Govoriti o povezu, kao simbolu, svega što nam pruža ovozemaljsko bitisanje, a pre svega filozofsko razmišljanje, o svim aspektima njegovog značaja, jeste izuzetno široka tema, koja zalazi u sve pore do sada saznajnog.
Ovaj rad neće ličiti, na do sada napisane radove, na tu temu, jer će u njemu, obzirom na prirodu i ličnost autora, biti uneta, specifična, lična nota, poetske i filozofske senzibilnosti.
Pre svega, povez simbolično predstavlja, prelazni stadijum, gde se ljudi, transformišu iz jednog u drugo stanje. U masoneriji, povez predstavlja jednu od najbitnijih komponenti, koja nam omogućava, da iz jednog profanog sveta, zakoračimo u jedan sasvim drugi svet, kome sami određujemo dimenzije, i koji vremenom upoznajemo, na sebi svojstven i fascinantan način.Taj svet, nije svima isti, i samo od nas samih, zavisiće naše uživanje i naša ostvarenost, u tom novom svetu.
Masonska inicijacija je proces, kojim neki profani doslovno, (ispred hrama), postaju inicirani. (na putu). Onaj ko ulazi, prima se, sa povezom preko očiju, podvrgnut raznim iskušenjima, pre nego simbolički umre, da bi se ponovo rodio, kao slobodan zidar. U početku, novi član bratstva, više treba da ćuti, sluša i posmatra, kako bi, na pravi način, shvatio pravila funkcionisanja lože. Vremenom, sa uzdizanjem, postepeno se saznaju tajne masonerije, a masoni se izgrađuju, tako, da sve više, i sve bolje, mogu da se služe alatima, koji su im dati. Prizivanje i želja za otkrivanjem, onog što je tajnovito u nama, i oko nas, čini nas masonima. Ta želja, za saznanjem, u nama, inicira sve vrste maštanja. Razlikuju se dve vrste tajni: Tajne obreda i tajne pripadnosti. Svako od nas, će sve to otkrivati, i saznavati, pre svega, na sebi svojstven, subjektivno doživljen način. Prva, od ove dve tajne, je otkrivena, pre više od tri veka. Druga se temelji na slobodi pojedinca.
Brat mason, može otkriti svoju pripadnost, ali nikad, ne sme otkriti, pripadnost treće osobe, u odnosu, na njen privatni život. Kazanova je još u 18. veku primetio: "da je, tajna masonstva nepovrediva, po svojoj naravi, jer je mason nije ni od koga čuo. Otkrio ju je, zato što ide u ložu, promatra i zaključuje".
No obzirom, da je tema rada povez, gde se, pre svega, simbolički misli, na umiranje, i ponovno rađanje, odnosno, na prelazak, iz tame u svetlost, zbog bojazni, da suviše ne zahvatim, u svekolika, filozofska razmatranja, u svom daljem izlaganju, zadržaću se, na osnovnim postulatima, tog simboličkog umiranja, novog sazananja, te prelaska iz tame u svetlost.
Prelazak iz tame u svetlost, jeste naša želja da se prosvetlimo, da se nadogradimo u našem saznajnom procesu. To je, iskonska želja, svake svesne jedinke. Sirijus jeste zvezda, koja je sedište moći sunca, i ona se najbolje vidi, u ponoć, sa prelaskom, iz jedne, u drugu kalendarsku godinu (31.decembra na 1.januar). Ova podudarnost, predstavlja, na neki način, simbol novog početka. To, bukvalno jeste, odlazak nečeg starog, u nepovratnost, i dolazak, nečeg novog, gde imamo, punu neizvesnost i isčekivanje, za ono, što treba, da doživimo i saznamo. Nasuprot svetlosti, koju simbolizuje sunce, (kao predmet obožavanja drevnih naroda), jeste mesec, a najizraženiji simbol meseca, jeste totalna pomračina. Jedan, od najistaknutijih simbola, u masoneriji, jeste svevideće oko. Jedno, zasebno, predstavljeno oko, pojavljuje se, gde god da pogledate. Svakako je to, ostatak prvobitnog obožavanja sunca, što se povezuje sa vidovitošću, šestim čulom, trećim okom, intuicijom u najširem smislu te reči, putem ka spoznaji, jednom reči, prevođenju iz tame u svetlost – prosvetljenjem. Šta bi bilo, da stojimo, jedni naspram drugih, nezaštićeni dvostrukim prelamanjem svetlosti, koja stvara vidljivi obris naših tela? Da u neku ruku, uranjamo jedni u druge, da između nas, nema ničega, što nas razdvaja, i što krivotvori sliku o nama? Povez je simbolička pretpostavka, da prebrodimo sve barijere, i da uronimo u jedan novi svet, kakav priželjkujemo, i koji sami oblikujemo, sagledavajući sebe, prostor, i osobe oko nas, na način, koji mi kreiramo. Naša mašta, tu ne treba da ima granica. Samo, uz takav pristup, sve tajne biće nam dostupne.
Citirao bih ovde misli Marka Aurelija: "Samo se ti, moja dušo, mirno ogrešuj o sebe i nanosi sebi nasilje, no kasnije više nećeš imati vremena da sebe paziš i poštuješ. Jer svako ima samo jedan život, jedan jedini. Za tebe je on, međutim, gotovo protekao, a ti, dok je on trajao, nisi vodila računa o sebi, već si se ponašala kao da se, kad je o tvojoj sreći reč, radi o nekoj drugoj duši... No, oni koji pažljivo ne slede kretanje vlastite duše, nužno su nesrećni".
Šta nas to savetuje, Marko Aurelije, milenijumima unazad? On bukvalno poručuje: Pogledajmo u svoju dušu. Zažmurimo, i, dok ne bude kasno, pogledajmo u nju, jer tu nas čeka, spoznaja o našoj sreći.
Sa povezom na očima, svi smo mi zakoračili, u jedan novi svet, i povratak nazad, za većinu nas, bio bi nemoguć. Onaj, ko se uplašio svetlosti, saznanja, povući će se, i ostaće u mraku. Mi, odabrani, ići ćemo putem, koji smo sami izabrali. Neprozirni povez, sve više će čiliti, i pred nama će se otvarati slike osvetljene spoznaje.
Jedan od najupečatljivijih primera moći poveza, jeste boginja pravde Justicija. Zašto su Justiciji - boginji pravde zavezane oči? Otkuda joj, i čemu služi ona neprozirna krpa, koja je lišava vida? Zašto ona treba da sudi oslepljena? Da ne vidi ni optuženog ni onog ko optužuje? Pogotovo da ne vidi publiku, koja je, još od vremena Sokratovog i Gajevog, sudnicu doživljavala kao vrstu pozorišta i besplatnog javnog seirenja?
Ona, ima povez, da bi jednako videla, i siromahe, i krunisane glave, i gubave, i belce i crnce, i gospodare i sluge, i tragače za slobodom, i njihove neizbežne tamničare. Setimo se samo starih priča, gde su svi mudraci, opisivani kao slepi ljudi. Očinji vid, kao da je odvajkada smetao pravičnosti, i dubini ljudske pameti. Najdublje stvari, se dakle, ne sagledavaju čulnim, već intuitivnim putem. U tom, višem, ontološkom smislu, pred licem pravičnosti, svi su jednaki, jer i jesu jedno. Ne sudi se, dakle, prema izgledu, već prema delu, i njegovoj težini. Zato, simbolično, Justiciji treba povez, da je ne zavara izgled. Kao, da i ona, sa povezom preko očiju, treba da gleda, u svoju dušu, da bi bila pravična, i da bi, svet spoznala, na način, lišen greha, i nepravičnosti.
Ostala mi je upečatljiva, scena iz domaćeg filma: "Kosovski boj", gde lik, koga igra, glumac, Irfan Mensur, sam sebe oslepljuje, kako bi, i on video, ono, što njegov slepi saputnik, već vidi, i do tada mu samo prepričava.
Bez obzira na sve, biblija je naš konačni autoritet. Naveo bih, na ovom mestu, citat iz biblije: "Možda ne činite neki očigledni greh, ali su svi, sagrešili, i lišeni su slave božje. Plata za greh, je smrt, a dar božji, je život večni. Ako se, ko, nanovo ne rodi, ne može videti carstva božjega". (završen citat).
Kako se možemo ponovo roditi? Sve što treba da učinimo, jeste, da budemo spremni, da uronimo u našu dušu, i odvratimo se od svojih grehova.
Opet bih naveo citat iz biblije: "Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje, ko ih prizna, i napušta, taj milost dobija. Ko dolazi k meni, neću ga odbiti". (završen citat).
Sa povezom preko očiju, uz naše, simbolično umiranje, i ponovno rađanje, zakoračili smo, dakle, u neslućene prostore univerzuma, zakoračili smo, u našu dušu. Ponovo smo rođeni, za misiju, za koju, smo se, sami opredelili, a put, kojim ćemo dalje ići, zavisiće od nas samih.
6015. G.I.S. PKUNN PL KM