Akacija (bagrem) je "drvo za čije tajanstveno svojstvo znaju samo Majstori" kaže se Priručniku slobodnog zidarstva iz 1846. Prisustvo ovog drveta, jedne od retkih biljaka masonske simbolike, njegova uloga i smisao nas stavlja pred mnoge dileme. Posle Hiramove smrti, tri saučesnika ubice preneše ga izvan grada i sahraniše na udaljenom mestu. Da bi mesto prepoznali, oni posadiše na njegovom grobu granu bagrema. Kada su se majstori okupili u središnjoj sobi, preduzeše potrau za njegovim lešom i u toku trećeg putovanja preduzeše potragu i pronađoše humku, granu bagrema, ugaonik i šestar. Akacija je dakle time vezana i kao takva ušla u slobodno zidarstvo oko 1720 god.
Ova biljka postavlja razne etimološke dileme. Accacia se može izvesti iz grčkog akakia(šiljak) , ali i kakos (loše) pri čemu akacija onda označava nevinost i bezazlenost. Jasni su svi moralni zaključci moji se mogu izvući iz slične definicije. Prava akacija je bodljikava mahunasta biljka poput mimoze. Da li je akacija "sveto drvo"? Egipćani su gledali na akaciju kao sveto drvo, a bila je poštovana kod Arabljana i prihvaćeno da su idoli koje je Prorok srušio bili od njenog drveta. Inicirani Jubenci su nosili granu i oslovljavali se sa "hura", odakle potiče škotski pozdrav. Nepokvarljivo drvo akacije simbolizuje čistotu masonskog reda koju ništa ne može promeniti, a njena kora koja odbija insekte da masonerija tako odbacuje poroke.
Postoji veza između akacije i mimoze (koju mnogi smatraju akacijom). Ovo tumačenje, koje je preuzeto iz cvetne simbolike, dozvoljava da se ide iz dubine stvarnosti - "izvesnost da je simbolična Hiramova smrt, najavila ne totalnu destrukcija bića, već jednu obnovu, metamorfozu. Izlazeći iz groba, iz kovčega inicirani koji je ranije gusenicakoji u tami gamiže po zemlji postaje, izlazeći iz čaure, šareni leptir koji se vinuo ka suncu i svetlosti. To sunce, ta svetlost najavljeni sa akacijom(mimozom) sa zlatnim lišćem simbolom veličanstvenosti i moći. Dvostruko tumačenje: u isti mah "trijumfalističko" (akacija=mimoza=sunce i zlato) i mističko, bagrem je simbol ako ne beskonačnosti bar izbavljenja putem "izvesnosti". Mi učimo da je akacija simbol nerazrušovsti života, sve to shvaćeno u svom principu i svom širenju. Posle Hiramove smrti, grana akacije je jedini ostatak nestalog života. Držeći akaciju, mi se vezujemo za sve što je živo u masonskoj tradiciji, i obećavamo da ćemo vredno proučavati slobodno zidarstvo u sveu što je od njegovo prošlosti još živo - obrede, upotrebe i prakse, ne dozvolivši da nas od toga odvrati arhaizam koji je suprotan današnjem ukusu.
Moralno tumačenje akacije je da povezana sa Hiramovim grobom simbolom smtri: "ova grana koja se zeleni usred smrti je amblem čvrste volje majstora za istinu i pravdu medju potkupljijivim ljudima". Ona takodje simbolizuje neprestano obnavaljanje organizovanih bića, života koji svoje osnove izvlači iz same smrti, svest koja se ujedinjuje sa naukom, društvenu obnovu što proističe iz slobode koja dolazi nakon porobljavanja. Sve su to činjenice, koje odgovaraju mitu o Hiramu, ali koje ne sprečavaju i to da je akacija i dalje misteriozna.