Jedan od najčešće upotrebljavnih termina u masoneriji, a takođe jedan od najnejasnijih je „udovica“. Masoni su deca udovice. Njihovi darovi se prikupljaju u „udovičkoj kesi“ za milostinju Braći. U ovom pojmu se može naći i istorijsko i ezoteričko značenje.
Istorijskio poreklo termina može se naći u Svetom pismu: „ i posle car Solomon pozva Hirama iz Tira. On bejaše sin jedne udovice iz plemena Neftalimova…“. Udovoičin sin ili dete je prilagodjavanje masona sudbini i Hiramovoj apoteozi.
O pravom značenju udovice najpre se kaže: „ Mi smo svi deca oca Hirama i mi ostajemo solidarni u odbrani njegove udovice, slobodnog zidarstva.“. To je uobičajeni znak za opasnost, a takođe i najstariji pojam. „Posle smrti našeg poštovanog Majstora neka masoni preuzmu brigu o njegovoj majci koja je udovica i čijom se decom oni smatraju: Adoniram ( Hiramov Brat) je uvek posmatramo brat masona. Ovde postoji dvostruka tema: u isto vreme izjednačavanje sa Hiramom, udovičinim sinom – izjednačavanje u tradiciji religija u kojima mit oživljava tragičnu sudbinu heroja i izjednačavanje sa Hiramovim sledbenicima koje od nas masona stvaraju nove duhovne naslednike i prirodne oslonce, ne njegove majke, već njegove udovice.
Latinsko značenje udovica ( „vidua“) lišena nečeg, lišena prostora, pa bi tako deca udovice bi tako bila deca prostora, a prostor simbolizuje slobodu, pa bi tako slobodni zidari bili deca slobode.
Najviše rasprostranjeno je jednostavno tumačenje je da Hiramova žena ostala udovica posle ubistva svog supruga, a masoni se smatraju Hiramovim naslednicima i nazivaju se udovičinom decom.
Mi smo sinovi udovice.