Kada masona pitaju o dimenzijama Hrama, on treba da odgovori: „Dužina mu ide od zapada do istoka, širina od severa do juga, visina od nadira do zenita“. Hram je slika kosmosa i zato se njegove dimenzije ne mogu odrediti. Kada se kaže hram, misli se na beskrajno prostranstvo vasione. To je mesto sa kojeg se u miru i tišini posmatra nebo, deo prostranstva prema rimskoj mitologiji, templum.
Biti mason u tom „centru jedinstva“ znači prevesti naše kosmičko biće iz simbola na čovekovu, a samim tim i društvenu realnost, na toj raskrsnici linija kojima teku simbolički naponi četiri horizonta kroz koje duvaju „četiri vetra svemira“. To znači biti spreman na širinu pogleda i ne pristajati na robovanje dogamtskoj misli. Stoga istraživati znači tražiti. To prostranstvo koje posmatramo, „osećamo“ u kružnom toku godišnjih doba, naglašeno ritualnom smenom solsticijuma i ekvinocijuma, tih kardinalnih tačaka vremena prema kojima slobodno zidarstvo iskazuje poštovanje kroz dva solsticijska praznika svetlosti, Svetog Jovana letnjeg i Svetog Jovana zimskog, koji se obeležavaju ritualnim banketom.
Osnovnom zemaljskom krstu, položenom, onom čija dužina ide od istoka do zapada i onom čija širina ide od severa do juga, treba dodati polarnu osu, vertikalu koja ide od zenita do nadira i koja vertikalno prolazi kroz horizontalnu ravan na mestu ukrštanja inija, što se može dočarati stvaranjem slike rotacionog kretanja vasione. Obrazac koji je ljudska psiha najsnažnije spoznala pre više milenijuma jeste obrazac o rotacionom kretanju sfere sveta oko jedne ose. Te simbolične dimenzije, dužinu, širinu, visinu, dubinu, čovek može da shvati samo kao neograničene, odnosno nemerljive. Kada su antički ljudi hteli da prikažu trodimenzionalni krst, šemu svemira, na ravnoj površini koja je dvodimenzionalna, prikazivalu su ga kao šestokraku zvezdu. Vertikala je bila zenit-nadir. To je Hristov znak, višeznani simbol, jedan od najstarijih za koje znamo, kojem će hrišćani dodati početak i kraj. Hram je povezan sa posmatranjem zvezda. To je smisao njegovog postojanja. Posmatrati nebo. Etimologija je jasna: Con i Sidusyeris (nebo).
Masonski hram i njegove dimenzije To je „produženi kvadrat“. Njegove dimenzije? Od istoka do zapada, od severa do juga, od centra Zemlje do nebeskog svoda. Zašto? Da podsete masona da ne treba da ograničava svoj napor, da ga podsete da on radi da bi preneo masonsko učenje na sve ljude, jer on gradi hram za celo čovečanstvo. On će ga tako podsećati da svoja istraživanja treba da prenese svuda, da treba sve da prouči kako bi proširio svoja znanja, kako od njega imali koristi njegovi bližnji. „Pošto gradi Hram za celo čovečanstvo“, mason se služi simboličkim alatom. Moglo bi se reći da se hram proteže od „temenog kamena“ do „temeljnog kamena“ i da se izmedju ta dva kamena uzdiže polarni kamen prema vertikali viska, pod pravim uglom sa libelom na horizontalnoj ravni zemlje. „Produženi kvadrat“ je dobijen pomoću ugaonika, a „zvezdani svod“ pomoću šestara. Drveni čekić i dleto, lenjir i poluga, kao i mistrija su neophodne alatke slobodnog zidara.
Usmerenost masonskog „produženog kvadrata“
Moramo konstatovati da „produženi kvadrat“ zauzuma smer istok-zapad kao Solomonov hram, ali je unutrašnji raspored obrnut. Dva stuba i vrata su na zapadu, ka zalazećem suncu, stolice Starešine na istoku, znači ledjima okrenuti prema izlazećem suncu. Sad on „zna“ i postao je donosilac Svetlosti loži. On je „osvetljava“ kao što izlazeće sunce osvetljava Zemlju, poziva je na život i na rad. Sedeći na debhiru, koji je za tri stepenika uzdignut, starešina se nalazi na simboličkoj „planini“. Naspram njega otvara se put svetlosti, horizontalna osa „produženog kvadrata“, dužina hrama. „Ako je hram zaista okrenut pravac zapad-istok, on se okreće sa Zemljom i ide u susret Suncu“.
Etimologija usmerenosti
U slobodnom zidarstvu se često koriste izrazi Occident, Orient, Midi i Septentrion, za zapad, istok, jug i sever:
- Orient (od oriens, orii, roditi se, pravac u svemiru u kome se Sunce rađa)
- Occident (od occidens, zapadajući, pravac u kojem nestaje)
- Midi (od mediu dies, sredina dana) označava jug
- Septentrion (od septem triones, sedam bikova, jedan od antičkih naziva za sazveždje Mali Medved u kojem se nalazi Polarna zvezda koja obrazuje kraj repa pomenutog sazveždja. Ta zvezda je
veoma blizu Borealovog pola i pokazuje sever.) Uz ova odredjena četiri pravca u svemiru, treba dodati još dva: zenit i nadir. Ove dve reči dolaze nam iz arapskog: zenit (prav put) je uzlazni smer vertikale jednog mesta, a nadir (suprotan) je silazni smer. Vertikala: visina, dubina, ili od nebeskog do svoda zemaljske tame...
Zenit - Nadir
Plafon masonskog hrama je u vidu svoda. Svod hrama je plave boje i posut zvezdama kao nebeski svod, jer na taj način pokriva sve ljude, bez obzira na rang i boju kože. Na vertikali svoda (koja je u zenitu) nalazi se nadir. To je odaja za razmišljanje, simbol pećine, groba, središta zemaljske tame , gde truljenjem priprema klijanje, odnosno, „ponovno rađanje“. Postoji vertikalni put slobodnog zidara. Polazeći od nadira, mesta tame, on dobija „svetlost“ licem okrenut Orijentu, na mestu gde se u horizontalnoj ravni seku četiri horizonta (zemljina ravan), da bi sastavio uzdizanje prema zenitu, prema savršenstvu. „Nije li svaka valorizacija vertikalizacija?“. Ta vertikalnost, oko koje su rodjeni veliki tradicionalni simboli kosmosa i Hrama, za čoveka je, intuitivno, upravo odraz njegovog ja, projektovanog u njegovim mislima i ilustrovanog u njegovim delima. Jedna ista i neprestana tenzija izmedju gornjeg i donjeg njihove ompleksne prirorde podrazumeva velike simbole sveta, Hram i čoveka.
Hram: mesto koje odvaja i štiti lanac jedinstva. U gornjem delu loža je okružena „lancem jedinstva“. To uže sa dvanaest čvorova, koje bez prekida obavija zidove simbolizuje bratski savez koji neraskidiivm lancem povezuje sve masone na zemaljskoj kugli, ne praveći razliku po verskoj niti po staleškoj pripadnosti. Neki su u njemi želeli da vide kanap kojim se obeležavaju ivice buduće gradjevine. Što se tradicije tiče, svaka gradjevina, bi morala biti odredjena i „uokvirena“ nečim što bi na izvestan način odgovaralo onome što bi se moglo nazvati samim „okvirom“ kosmosa. Nacrt tog okvira, materijalizovanog kroz kanap, predstavaljao je u pravom smisli reči, zemaljsku projekciju. Ali taj okvir nije običan kanap, odnosno obična linija, već je to „Lanac jedinstva“ koji se vezuje u čvor na odredjenoj razdaljini dvanaest puta. Tih dvanaest prepletaja se podudara sa dvanaest znakova Zodijaka. Naime, upravo Zodijak, unutar koga se kreću planete, predstvalja zapravo „omotač“ kosmosa, odnosno „okvir“ koji je u suštini i nebeski „okvir“. Taj simbolički „okvir“ ima i jednu drugu funkciju, bez sumnje glavnu: „Funkciju da drži na mestu pojedine delove koje obuhvata ili sadrži u svojoj unutrašnjosti, tako da od njih stvara uredjenu celinu, što je, kako znamo, etimološko značeje reči „kosmos“.
Može se reći na kraju da je naš svet uredjen skupom vremenskh i prostornih odrednica koje su vezane za Zodijak, s jedne strane, njegovim direktnim odnosom sa godišnjim ciklusom, i sa druge strane, njegovim podudaranje u pravcima u vasioni. Sam hram, sama loža je u vezi i simbolici sa mikrokosmosom tj. čovekom, jer jedan drugom odgovaraju i to je bitan momenat u slobodnom zidarstvu. Kako je za čoveka bitno da se povinuje redu, geometrijskim zakonima, ordo ab chaos, potrebno je da svom životu, intelektu, emocijama, moralu, da i posebnu dimenziju i to kosmičku i vanvremensku. Za razliku od dogmatskih učenja, koja su i sama često proizvod neadekvatno shvaćenih alegorija, slobodno zidarstvo počiva na simbolima koji svakom bratu dozvoljavaju da se kreće u domenima svoje duhovnosti i intelekta. Masonerija nam daje razmere, a dimenzije odredjujemo mi sami.
MKU BU, PL KM