Šesti (osnovni princip) simboličke masonerije propisuje:
Slobodno zidarstvo zahteva da svi njeni članovi poštuju mišljenja i uverenja jedni drugih. Zabranjuje bilo kakvu diskusiju ili kontroverzu unutar njih, političku ili versku. To je i stalni centar bratskog jedinstva, gde vlada tolerantna i plodonosna harmonija između ljudi koji bi bez njega bili stranci jedni drugima.
Dakle, u loži ne razgovaramo o politici ili veri. Zaista, pošto je to intimna stvar za sve, nema smisla o tome raspravljati. Podložnost velikim strastima može dovesti do nepopravljivih sukoba između Braće. Štaviše, priznavanje svakog masona u svom Bratu kao slobodnog čoveka obdarenog dobrim moralom, ozbiljan napad na ovu slobodu bio bi nepriznavanje njegovog prava na njegovo versko uverenje i njegovo političko razumevanje. Ovo ne znači da mason ne može ili ne treba da afirmiše svoje versko uverenje ili politički stav. Naravno da može, i to može svako. Ali kada se to uradi, ne možete dalje. Svako veruje u šta veruje, misli šta misli, tačka! Nema smisla raspravljati o tome da li je jedno verovanje bolje od drugog ili je jedno političko razumijevanje više ili manje adekvatno od drugog.
Kontroverze ili političke diskusije su stoga potpuno zabranjene u Loži, u simboličkoj masoneriji.
Ovaj princip podrazumeva posledicu, koja se može postići na dva načina: Slobodno zidarstvo ne zauzima politički stav.
U Loži nema političke diskusije, a s obzirom na to da se masonska razmatranja odvijaju u Loži, ne postoji način da se zauzme politički stav koji proizilazi iz valjanog razmatranja. Pošto zauzimanje političke pozicije podrazumeva izbor – u korist nečega, na štetu nečega – masonska institucija ne zauzima stav, kao što bi, po svoj prilici, učinila u skladu sa nekim od svojih članova,proizvela bi sa druge strane, izražavanjem neslaganja sa drugima. A masonerija ne favorizuje nijedan svoj element, nijednu od slobodnih ideja slobodnih ljudi. Nije čak ni reč o određivanju većine i delovanju na osnovu okupljenih većina. U pogledu ideja, ideje većine su jednako legitimne i respektabilne kao i ideje manjina. Afirmisanje institucionalne pozicije na štetu slobodnog shvatanja ovog ili onog elementa predstavljalo bi nedostatak poštovanja prema ovom shvatanju. Institucija pripada svima, prostor gde svi sarađuju kako bi svi mogli da se usavršavaju i razvijaju. Stoga ne možemo favorizovati neke – čak i ako je to možda većina – na štetu drugih ili samo jednog.
Obedijencija Braće, kao institucija, stoga ne zauzima politički stav. Ona nije ni monarhijska ni republikanska. Takođe nije ni politički konzervativna, ni liberalna, ni socijaldemokratska, ni progresivna, ona ne goni i ne brani nikakav „izam“. Slobodno zidarstvo uključuje dobre ljude, koji traže da budu bolji, bilo da su monarhisti ili republikanci, konzervativci ili progresivci, liberali ili socijaldemokrate, koji god „izam“ vole.
Zauzvrat, svaki mason ima politička ubeđenja za koja razume da ih ima, zauzima i otkriva (ili ne...) političke stavove koje smatra prikladnim, proglašava (ili ne...) političke izbore za koje smatra da je prikladno da proglasi , kada se čini da je prikladno, gde želite i možete.
Svaki mason je, ukratko, slobodan čovek, koji prirodno pretpostavlja, prihvata i praktikuje da postoji prostor – Loža – u kojoj on živi i sarađuje sa drugim slobodnim ljudima, koji mogu imati ideje drugačije od njihovih, a da to nema izazivajući bilo kakve poteškoće u odnosima. Dakle, različitost nije uzrok sukoba, već katalizator za bogatstvo i otvorenost, za stalnu i lojalnu interakciju ideja svake osobe sa idejama drugih, pri čemu svaka osoba testira i procenjuje validnost svojih, snagu svojih uverenja. , od kojih se svaki razvija na osnovu dobre analize ideja i ubeđenja drugih.
Izvan prostora Lože, svako je slobodan da zauzima političke pozicije kako mu odgovara, kako mu odgovara, kada mu odgovara.
Dakle, ukratko, ne postoje političke pozicije simboličke masonerije, ali svaki pravi mason je slobodan da zauzme, preuzme i objavi političke stavove, uverenja i izbore koje On razume. I I to da će uvek biti njegovi i samo njegovi i da su vezani samo za njega, nikada za Bratstvo kojem pripada.
U blogu “A Partir Pedra” – Tekst Rui Bandeira (17.03.2010)