Moćni i Uvaženi Veliki Majstore,
Uvaženi Veliki Oficiri,
Poštovane Časne Starešine,
Draga moja Braćo, koja zidate pod moćnom zaštitom Velike Nacionalne Lože Srbije,
Masonerija treba i mora da bude savest svoga naroda, svoga društva. Sve, ama baš sve je simbol, na današnji dan pre 134 godine u Pešti u Loži Demokratija iniciran je Đorđe Vajfert , koji je bio ,,Otac srpskog slobodnog zidarstva.
Titulu je dobio zahvaljujući svom predanom radu i iskrenoj posvećenosti.
Vajfert je bio sinonim za privredu, industriju, trgovinu, zadužbinarstvo, rudarstvo, bankarstvo i slobodnozidarstvo.
Služio je Masoneriji punih 47 godina, najpre kao Časni Starešina Pobratima, Veliki Majstor Kraljevine Jugoslavije, Počasni Veliki Majstor i kao Grand Komander Vrhovnog Saveta, dakle bio je ,,Stub srpskog i jugoslovenskog slobodnog zidarstva.Niko nije gradio više, ni pre niti posle njega.Bio je u duši, u celom svom biću pravi mason i činio samo dobra dela Braći i bližnjima.
Po izboru za Velikog Majstora Velike Lože Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca održao je dana 9. meseca juna 5919 G.I.S. nadahnut govor: ,,Najmoćniji neimare i Tvorče cele Vaione obdari nas Mudrošću kojom osnivamo našu Građevinu, Snagom kojom je podiženo i Lepotom kojom težimo. Olakšaj Rad kojom će Kraljevska Umetnost da otvori nov put troimenom ali jednorosnom narodu po krvi po jeziku i po prošlosti. Pomozi nam da prebrodimo verske prepreke među nama, te vazda obgrljrni čvrstinom i bratskim lancem, radimo i Gradimo složno za dobro naše Otadžbine i celog Čovečanstva,,
U njegovo doba bratski lanac se produžavao polako ali je bio čvrst i pouzdan.Iz Vatikana mu je bilo poručeno da se odrekne masonerije i da će biti darivan pažnjom i priznanjima. Odgovorio je: Niko me ne može otrgnuti od masonerije i od moje voljene Braće
Kao Časni Starešina najpre je formirao patriotsku kasu ,,Setimo se otadzbine,,
Malo je stranaca koji su bili privrženi Srbiji kao Đorđe Vajfert.
Govorio je: ,,Ja sam Nemac po rođenju Srbin po opredeljenju,, .
,,Treba davati da bi se opet steklo". Imovina njegova je nacionalizovana, procenjuje se da bi danas vredela preko 12 milijardi dolara. Kada je odlazio na Večni Istok sa sobom je poneo samo medalju za hrabrost i džepni sat.
Smrt nije ništa drugo do ulaz u tajne drugog sveta. Sadašnjost je delo Đorđa Vajferta nezasluženo prekrila velom zaborava, a naš dug prema njemu je toliko veliki da će biti potrebne generacije da mu se odužimo.
U znak poštovanja prema svome velikanu Velika Nacionalna Loža Srbije je osnovala 5995 godine Ložu Đordje Vajfert, moje masonsko ognjište. Naša Loža još od Unošenja Svetla imala odličnu tradiciju iskrenosti, dobronamernosti i poverenja sa drugim Radionicama u bratskom lancu VNLS. Mi u Vajfertu znamo da je u Milosrđu Lepota , u jedinstvu Snaga, da se iz Bratske ljubavi rađa Mudrost.
Na kraju mila Braćo Radite vredno, živite u Harmoniji i čuvajte Mir u svojoj duši Loži i Društvu.
Za dobro naše otadzbine, Velike Nacionalne Lože Srbije i za sreću celog Čovečanstva.
Vajfertov časovnik nije stao. Hoćemo li konačno shvatiti koliko je sati?
U ime sve Braće iz Poštovane Lože Đorđe Vajfert
Ja Sr.P. Časni Starešina
Rekao sam.
Orijent Pančevo, 04. oktobra 6024.
*************************************************************************************************************************
Masonske veze su značajan posrednik u prenošenju filozofskih i političkih koncepcija građanskog društva. Opšte je prihvaćeno da je karakter društvenog delovanja masonerije, još od njenih začetaka, usmeren ka kulturnom, filantropskom, ali i političkom polju. Od 1908. godine, kada su srpski masoni došli pod zaštitu Velikog Orijenta Francuske, a što je podržao i Leon Deko, tadašnji francuski poslanik u Beogradu i aktivni član srpske lože „Ujedinjenje”, značajan uticaj na francusko-srpske odnose imala je ova vrsta veza i saradnje. Međutim, to nije bio početak veza između srpskih i francuskih masona. Saradnja je otpočela devet godina ranije, kada su mnogi srpski intelektualci posećivali Pariz i ostvarili brojne kontakte sa francuskim intelektualcima. Tada došlo je i do kontakta masona. Bitan uticaj masonskih organizacija u Srbiji i njihov uticaj na srpsku politiku bio je izražen krajem 19. veka. Godine 1894. Svetomir Nikolajević izabran je za predsednika Vlade Кraljevine Srbije, a u istom periodu ministar prosvete Andra Đorđević je rekao da pripada „humanoj, kulturnoj i patriotskoj ustanovi Slobodnih zidara”. Bio je to prvi javni istup dve ugledne ličnosti u državnoj hijerarhiji koje su istakle svoju Slobodno Zidarsku pripadnost. Povezivanjem francuskih i srpskih masona, koji su u okvirima svojih profesija bili aktivni na polju nauke, ekonomije, prosvete, diplomatije i politike, ostvareno je preplitanje zvaničnih i nezvaničnih sredstava uticaja Francuske u Srbiji, kao i afirmisanje srpskih nacionalnih ciljeva u Francuskoj. To su one godine prijateljstva i bratstva između dve naše zemlje koje istorija pominje kao “zlatne godine” novije srpske istorije, pune junaštva, časti, prosvetnog, kulturnog, ekonomskog napretka.
Dostupni izvori kažu da je Đorđe Vajfert iniciran u loži “Demokratija” u Budimpešti 1890. godine, a da je predsedavao ložom srpskih slobodnih zidara “Pobratim” osnovanoj 1890. godine. Za Velikog Кomandera Vrhovnog Saveta Drevnog i Prihvaćenog Škotskog reda Srbije izabran je 1912 godine 9 dana meseca maja kada je i uzdignut na 33.stepen, a za Velikog Majstora Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Velike Lože Jugoslavije, izabran je 1919. godine. Za vreme njegovog komanderstva, je održan ”Svetski Кongres Masona” 1926. godine, u Beogradu a upravo iz tog perioda ostala je zabeležena i ova priča:
Naime, svetskom kongresu prethodili su burni pregovori oko mesta održavanja. Jedna od glavih tačaka ovog susreta masona iz celog sveta bila je ideja o izmirenju sa masonima iz Nemačke. Mišljenje većine loža bilo je da germanska braća nisu učinila dovoljno da spreče Prvi svetski rat koji je gurnuo svet u do tada nezapamćenja razaranja i stradanja. Nemačka delegacija je činila sve da se kongres održi u nekom nemačkom gradu – Beču, Berlinu ili Minhenu, a nikako ne u Beogradu – prestonici države koja je prva napadnuta u ratu. Pritisak je vršen i na Đorđa Vajferta, kao etničkog nemca da podrži tu inicijativu. Priča kaže da je slavnog industrijalca na jednom od pregovora jedan brat pitao kako on, Nemac po rođenju, poreklom iz donje Austrije, može glasati za Beograd, pre nego za neki nemački grad. Vajfert ga je samo pogledao i jednostavno rekao: “Gospodine, ja sam Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju!”
Кongres je održan u Beogradu 1926. godine i imao je moto: “U znak mira”, bio je pod pokroviteljstvom Međunarodne masonske asocijacije i prisustvovali su predstavnici obdinijencija ili loža iz 15 evropskih i dve prekomorske države.
BRAT BOŠKO R. PL ĐORĐE VAJFERT, VNLS