Naša Golgota raduje,
Srbin je svikao da gladuje;
Duša nam spokoj sneva,
Gospoda put iznova vodi:
Iz smrti - ka Slobodi!
Na nas pade tama,
i noć beše jaka;
svakog dana slabiji od svojega straha
ne rekoše ništa.
Mesec se ugasi,
i prekri nas muk mraka.
I bi Braćo Svetlost;
no ne beše odmah,
te naivan jeste ko pomisli tako.
Svetlost kad zaslepi, pomami se lako;
u ponoć čekićem - ne gradi se tako.
I bi Braćo Svetlost;
al' probaše mnogi, zaslepljeni tako,
bez spoznaje sami, kroz tminu da prođu.
Ne ljubeći bližnjeg, samo sebe sama,
za vilajet spremni Slobodu da glođu.
I bi Braćo Svetlost;
u oprostu Bratu.
Duh umiren vidi;
Duši smrti nema.
I bi Braćo Svetlost;
u podne na satu.
Кroz vrline Braće što činiše dobro,
Zvezda obasjava, zasvetli vremena,
pokraj nas što huje,
k'o topli zrak Sunca,
Snagu što probudi
da Sloboda bi!
I bi, da, Sloboda,
al' ne dođe sama,
već s' voljom Odlučih
da Jednaki budu,
svog bližnjeg da ljube,
Mudri da osmisle,
premere pred sobom
dolazeće dane;
u treptaju podneva,
Braći Duše čiste,
u Lepoti dana,
Bratstvo da ostvare.
I bi Braćo Svetlost;
da svi Braća budu.
Rekao jesam.
Autor: Br. Branko S. PL ISTINA, Orijent Beograd
Izrecitovao na Orijentu Zaječar 29. X 6022. G.I.S.