U širem smislu, masonske greške i krivice se pojavljuju u dva aspekta. U prvom slučaju, u pitanju su ogrešenja o zakone, običaje i tradicije Bratstva. U drugom slučaju, to su kršenja državnih zakona i društvenih normi. Iako se ova dva vida pogrešnog ponašanja često poklapaju, to nije uvek slučaj. Naime, da bi se kršenje profanih zakona moglo istovremeno kvalifikovati i kao masonska krivica, ono mora da obuhvati negiranje moralnih vrednosti koje neguje Bratstvo. Na primer, nepropisno parkiranje nesporno predstavlja kršenje profanih zakona, ali se ne može smatrati masonskom krivicom. Sa druge strane, neizvršavanje naloga i naređenja Starešine Lože profani zakoni ne sankcionišu, ali takvo ponašanje predstavlja očigledan masonski prekršaj, a u težem obliku i krivicu.

U užem smislu, slobodnozidarske greške i krivice sastoje se u svakom voljnom i smišljenom ogrešenju o Konstituciju, Statut i druge akte Velike Nacionalne Lože Srbije ili Lože kojoj konkretan slobodni zidar pripada, u kršenju položene Zakletve i prihvaćenih obaveza, kao i u svakom postupanju koje je protivno lojalnosti, poštenju i časti i koje narušava ugled Slobodnog zidarstva. Bitna razlika u odnosu na profano zakonodavstvo se ogleda u činjenici da masonske greške i krivice ne mogu ograničeno da se navode. Osim toga, još jedna razlika između profanog i slobodnozidarskog pravosuđa je oličena u tome što se ogrešenje o pojedinca ne sankcioniše da bi se dotičnom pojedincu pružila svojevrsna moralna satisfakcija, već zato što takvo ponašanje škodi ugledu čitave slobodnozidarske zajednice.

Oblici masonskih grešaka i krivica su disciplinski prekršaj, ispad i prestup.
Starešina Lože nadležan je i dužan da odlučuje o disciplinskim prekršajima, kao najblažem obliku masonske greške i da za njih izriče disciplinske mere kao najblaže oblike sankcija. Sud časti konkretne Lože odlučuje o ispadima i prestupima. Kada je to sporno, Starešina Lože i Sud časti prethodno zajedno donose odluku o vrsti krivice.
Disciplinski prekršaj, kao najblaži vid krivice, predstavlja narušavanje reda u Loži i na radovima, neizvršavanje naloga i naređenja Starešine, ukoliko isti zbog svoje ozbiljnosti ne predstavljaju teži oblik krivice. Disciplinski prekršaji se kažnjavaju opomenom, opomenom koja je uneta u Arhitektonsku tablu i ukorom koji je unet u Arhitektonsku tablu.
Mera za izvršioce ispada sastoji se u zabrani dolaska na radove u trajanju od jednog do pet meseci. Za utvrđeni prestup, izriče se mera isključenja iz Bratstva. Ako sud nađe i prihvati da postoje posebno olakšavajuće okolnosti, mera može da se ublaži zabranom dolaska na radove u trajanju od šest meseci do godinu dana. Izrečene mere se saopštavaju braći na učeničkom radu i o njima se obaveštava Velika Nacionalna Loža Srbije sa molbom da ih obznani svim ostalim Ložama pod njenom zaštitom, dok mera o isključenju može da se dostavi na znanje i svim prijateljskim Velikim Ložama u svetu, ukoliko to Savezno Veće Velike Lože smatra za potrebno.
Masonsko pravosuđe ima još jednu specifičnost, a to je da osim slobodnog zidara kao pojedinca može da bude kažnjena i cela Loža, i to ukorom, obustavljanjem radova od tri meseca do godinu dana i raspuštanjem Lože.
Po tužbi za izvršenu krivicu se sudi u Loži kojoj tuženi brat pripada kao redovan član, a po tužbi protiv Lože odlučuje Savezno Veće. Po eventualnoj tužbi protiv Saveznog Veća odlučuje se na vanrednom savezu Godišnje skupštine VNLS.

Svi redovni članovi Lože, kao i sve Lože, ovlašćeni su da podnesu tužbu protiv svakog slobodnog zidara i protiv svake Lože.
U slučaju sukoba materijalnih interesa dvojice ili više slobodnih zidara, tužilac će posredovanjem Starešine Lože pokušati izmirenje. Tek kad se izmirenje ne postigne, mogu se preduzeti mere kod profanih sudova. Sporovi, nesporazumi ili krivice čisto masonskog karaktera, kao i sporovi do kojih je uopšte došlo na radovima Loža, ne mogu biti predmet raspravljanja pred profanim sudovima.
Tužbe protiv članova Lože stavljaju se u Kutiju za predloge ili se predaju Starešini Lože koja je nadležna sa suđenje. Starešina Lože dužan je da na prvom narednom radu ne imenujući ni tuženog ni tužioca saopšti da je primio tužbu i da je preda Odboru za izviđaj, koji sačinjavaju Drugi Nadzornik, Sekretar i Besednik. U slučaju da se tužba odnosi na jednog od članova Odbora, njega zamenjuje Rizničar. Odbor se sastaje što je pre moguće, diskretno saslušava tužioca, tuženog i eventualne svedoke i po potrebi vrši suočenja i razgledanje akata. I tuženi i tužilac mogu prilikom izlaska pred odbor da izaberu nekog od braće za svoje zastupnike, odnosno branioce. Odbor može da odbije predložene svedoke iz profanog sveta, dok je svaki slobodni zidar koji bude pozvan obavezan da svedoči. Odbor za izviđaj na kraju odlučuje o postojanju dela, kao i prirodi i težini krivice većinom glasova svojih članova. Odbor može da donese rešenje o nepostojanju krivice, postigne izmirenje među strankama ili utvrdi postojanje krivice za dalje postupanje. U slučaju nepostojanja krivice, može doći do tužbe za klevetu protiv tužioca, a ako se utvrdi postojanje krivice, ulazi se u proceduru suđenja. Suđenje u Loži obavlja Loža Majstora. Izvestilac Odbora za izviđaj čita svoj izveštaj, a potom Starešina u svojstvu predsednika suda ispituje tužioca, tuženog i eventualne svedoke, s tim što samo svedoci koji su masoni mogu da se ispituju neposredno na suđenju. Naravno, na suđenju i tužilac i tuženi mogu da imaju zastupnika, odnosno branioca. Posle suđenja se odlučuje o donošenju presude u prisustvu najmanje 50% + 1 braće Majstora Lože. Presuda je doneta ako je za nju glasalo najmanje 2/3 prisutnih, a uzdržavanje od glasanja nije dozvoljeno. Žalbe na presudu mogu podneti stranke u sporu Velikom Sekretaru u roku od 30 dana od prijema presude, a o njima odlučuje Savezno Veće po mehanizmu sličnom proceduri u prvostepenom suđenju.

Za razliku od profanih sudskih postupaka, gde procesna forma i pravno-tehnička sredstva predstavljaju nezaobilazan i nepromenljiv deo suđenja, masonska suđenja se odlikuju fleksibilnijom formom, koja se može menjati i prilagođavati u cilju utvrđivanja istine i nalaženja pravednog i moralnog rešenja, što u slobodnozidarskom pravosuđu predstavlja krajnju i jedinu svrhu suđenja. Shodno tome, ciljevi masonskog suđenja su istina i pravda, dok je forma u drugom planu i moguće je istu tretirati fleksibilnije i skratiti ukoliko to vodi suštinskom cilju postupka. U tome je oličena osnovna razlika između profanog i slobodnozidarskog pravosuđa - gotovo je nemoguće aktivno učestvovati u profanom suđenju bez poznavanja striktnih procesnih pravila, dok u masonskom suđenju to nema odlučujuću ulogu. Mnogo je, naime, važnije činjenično stanje, kao i način na koje se isto izlaže, pri čemu, između ostalog, veliku ulogu ima veština govorništva. Osim istine, praktično je na svojoj strani imati i dobrog govornika. To, naravno, ne znači da će u sporu pobediti strana koja priredi ubedljiviju retoričku predstavu - naprotiv, značaj veštine govorništva se ne ogleda u senzacionalizmu, već u izlaganju iskrenog uverenja u istinitost sopstvenih tvrdnji. Navedene konstatacije je lakše razumeti ukoliko se ima u vidu da se masonsko suđenje ne vodi između suprotstavljenih neznanaca, kao što je slučaj kod profanih suđenja, nego među braćom. Prirodno, svako ko je nekada rešavao sukob sa bratom će lako razumeti zašto je u takvim slučajevima suština daleko važnija od forme.
Slobodno zidarstvo, naime, retko funkcioniše na principu jednostavnih profanih mehanizama po kojima je nešto "dozvoljeno", nešto drugo "zabranjeno", po kojima se nešto "mora", a nešto "ne sme". Naprotiv, u srži Slobodnog zidarstva se nalaze principi miroljubivosti, dobre volje i tolerancije. Takvi uzvišeni principi se ne mogu svoditi na krajnosti koje su karakteristične za profani svet. Osim toga, treba imati u vidu da su članovi Bratstva mahom uzorni i savesni građani, zbog čega masonska suđenja predstavljaju relativno retku pojavu.

Jedna od najuzvišenijih prednosti Slobodnog zidarstva oličena je u tome što braću slobodne zidare ne povezuju mehanizmi prinude i prisiljavanja koji su karakteristični za profane društvene strukture - naprotiv, braća se pridržavaju sopstvenih pravila dobrovoljno, zbog iskrenog poštovanja tradicije, moralne životne filozofije i principa u koje veruju, a ne iz straha od sankcije i represivnih mera.


PLKM,  PKUŽLj