Kaže se da je slobodno zidarstvo izgubilo na značaju, da više ne uliva, kao u prošlosti, ideje koje uzdižu ljudsku zajednicu, da više ne brani istom snagom velike političke, socijalne, humanističke ciljeve. Kao potkrepljenje ove teze mnogi se pozivaju na neke političke poznate ličnosti koje su obeležile istoriju masonerije svojim značajnim pečatom u prethodnom milenijumu, a takve poznate ličnosti danas imamo u deficitu. Kao primer, Treća francuska republika koja je dostigla najviši stepen razvoja, vođena je slavnim ličnostima koji su obeležile taj istorijske period bili su slobodni zidari.
Istina je da te ličnosti, kojima moramo dodati i sve žene od uticaja koje nisu propustile da svoju inteligenciju i energiju daju u potpunosti, daju slobodnom zidarstvu poseban ugao vida.
Ako je činjenica u usklađivanje života ljudi kroz politiku i da ona uvek učestvuje u impulsima slobodnog zidarstva, velika je greška smatrati da je sve to masonerija!
Ovaj naglasak na politici samo je jedan aspekt koje slobodno zidarstvo razvija. Njegov je nastajući deo koji zadržava, vidljivije se čini, širu javnost i svet štampe, koji se, kao i uvek, zaustavlja na spektakularnom, sjajnom ... što zdrav razum vodi ka verovanju da je to jedini cilj ove aktivnosti ... Ali zabluda da je to.
Morate sagledati slobodno zidarstvo iz svih uglova istovremeno, morate imati, poput velikih slikara dvadesetog veka, „kubističku“ viziju sveta ... i kubni kamen čijoj savršenosti težimo.
Izvan života grada, velika je lična unutrašnja avantura kojoj će se svako prepustiti ulaskom u njedra hramova i koja prevazilazi jedini okvir zakonodavne organizacije nacije.
Iako je prikladno, kroz zakone, kao odgovorni ljudi , da pogledamo organizaciju života u društvu, ne smemo zaboraviti da se zajednica gradi od pojedinaca, seb svojstvenih, kao što je čak i poredjano rame uz rame, kamenje koje podiže Hram.
Zidarstvo je zainteresovano za svaki kamen, kao i celokupno delo. Napredak svakog od njih glavni je cilj slobodnog zidarstva, jer ćemo upravo od ljudi obogaćenih određenim međusobnim znanjem, doći do skladnije društvene strukture.
Zato su posebno značajni Radovi koji se obavljaju u svakoj Loži, poštjujući raznolikosti obedijencija; o čemu, naravno, redovna štampa nikada ne govori i kada bi mogla pa šira javnost nije obaveštena. Zbog toga moramo videti skup prezentacija, detaljnih istraživanja, konferencija , istorijske, filozofske studije, publikacije prezentovane svake večeri u svim ložama Francuske u kojima svaka Sestra ili Brat radeći donoseći svoje misli, plod strpljivog rada, uvek u cilju razmene, kako bi bio u korist drugima.
Sve što može doprineti podizanju raspoloženja, neumornom razmišljanju oko ideja, ima pravo življenja i postojanja unutar zidina slobodno zidarskih Hramova.
To je mesto gde najviše vlada rad na sebi. „Radite na sebi“, ova formula postala je pomalo svestrana, ali jasno izražava ovaj intelektualni napor koji svaki od njih ulaže kako bi lično napredovao i na kome se zasniva masonska posvećenost. Znamo da se neumornim prenosom kulture, svih kultura, ma odakle oni dolazili, bolje razumemo, otkrivamo unutrašnje bogatstvo onih koji su do tada bili stranci, čak i neprijatelji, i da je ovo jedan od elemenata toliko željene pacifikacije sveta.
Svaka obedijencija ima svoju specifičnost, svaka u svojim radionicama favorizuje područje interesa različito od drugih iz okoline, ponekad istinitije političko, ponekad više spiritualističko, istorijsko, filozofsko. Ovi različiti pristupi ponekad dovode do rivalstva među samim slobodnim zidarima. Duh bratstva koji ujedinjuje Braću i Sestre i radost koju osećaju međusobnim susretima daje mudrost da ne ulaze u ove sukobe koje toliko vole ljudi, čak i poneki masoni.
Ako su danas slobodni zidari manje na političkoj strani, pogrešno je reći da je masonerija izgubila na značaju, vreme je da oni koji je potvrde ovu tezu koriguju svoju analizu i prihvate istinu šta je masonski pokret, udaljavajući se od jedinog i nepromenljivog aspekta, koji ih pleni, sve do opsednutosti: politike.
Fokusiranje na ovaj ekskluzivni pristup pomalo liči na turistu koji bi se posećujući Luvr, zadržao samo na jednoj i neizbežnoj Mona Lizi, zanemarujući izuzetna bogatstva celog muzeja.
Slobodno zidarstvo je ogromna žetva blaga rođenih iz ljudskog duha; od najezoteričnijih do najnaučnijih, od najsvetovnijih do najsvetijih, od najtradicionalnijih do najmodernijih.
Iz zajedničkog preplitanja ovih višestrukih disciplina rađa se jedna Svetlost koju Slobodni zidari i danas osvetljavaju: svetlost intelektualnog razvoja je njen nebeski svod.
Jerome Touzalin
“S obzirom na slobodu i toleranciju koje karakterišu masonsku instituciju, ukoliko neki brat za svoj put saznanja izabere stazu erudicije i kulturnih obogaćivanja, koja se slobodno mogu iznositi i u nekom „društvenom klubu”, jasno je da mu to niko neće zabraniti. Međutim, opasnost koja se već uveliko pojavila, naročito u momentima naglog porasta Institucije, u smislu broja sledbenika, leži u tome da takva postavka postane vremenom dominantna, te da masonerija završi kao tema okruglih stolova na kojima se govori o njenoj istoriji i kulturi, bez ikakvog unutrašnjeg obogaćenja, sa radom koji se zaustavlja na učeničkom stepenu; dakle, masonerija koja bi se na kraju prepoznavala samo i jedino u uspomenama na dela koja su čuveni Masoni iz prošlosti izvršili u profanom svetu. Takva masonerija svoju aktuelnu egzistenciju ne bi mogla da opravdava ničim, do svojom samodopadljivošću i hvalisavošću.”
Frančesko Bruneli
Pripremio: MKU BU, ilustracija: Vinston Čerčil, poznati političar i slobodni zidar