U polutami svoje sobe, duboko uvaljen u lebdeću stolicu vrši poslednje pripreme. Prijatna atmosfera poznatog, minimaliznom opremljenog prostora pojačava senzibilitet svih čula, i kao da mu je posebno stalo, iz nekog čudnog, novog razloga, postaje svestan svih objekata koji ga okružuju. Svaka ta stvar, rođena nevidljivim odnosom elektrona i električnih impulsa ima svoju svrhu. Svrhu koju prihvata bez predrasuda i dubljeg promišljanja. Razgaljen tim uvidom, Majstorova vremešna šaka jače stegnu kecelju. Belu.
Drugom, slobodnom rukom blago zamahuje preko osetljivog laserskog oka. Polumrak odjednom postade šareniji, a ogromni prozori sobe oživeše. Oni isti prozori, koji su napravljeni da kriju i prigušuju intimu unutrašnjosti, pojačavajući boje i kontraste kada se pogled poželi ulice. Učini mu se kao da su sve boje Planete jedva čekale taj trenutak napuštanja mraka, razigrano i s najvećim oduševljenjem nudeći sebe njemu, vlasniku kaleideoskopa i Bogu svetlosti. Osmehom odgovara na osmeh starice, koja se igrom slučaja zadesila u uglu sobe. Igrom sličnog slučaja, došla je u njegovo srce davno, i sasvim namerno, uvijena u čistu ljubav tu živi već 60 godina. Tiho, tiše od senke, napustila je sobu, ispraćena pogledom punim zahvalnosti. Ona zna koliko mu to znači. Vrata sobe, pokrenuta nekom svojom ličnom inteligencijom odrezaše zvukove, odvojiše svetlo od tame bešumno prateći njene umorne korake. Sada je sam.
Okretom glave natera senzore koji revnosno prigušiše ono malo preostalih zvukova. Prozori, koji sada postadoše ogromni ekrani, podesiše sliku njegovim očima. U zaglušujućoj tišini, beskrajni meni mu se, poput jačeg u uličnoj tuči drsko cerio, gledajući ga titravim snopom, začikavajući ga: hajde, biraj, nema toga što ti ne mogu ponuditi!!! Odbroja u sebi do 3. Na staklenom stolu bez nogara zajaukalo je dno od čaše do pola punom bezbojnom tečnošću. Nevidljivi bes je našao izlaz. Stub tečnog dima ukazivao je na proces otapanja pilule, podmuklo bojeći sadržaj čaše u tamnije valere braon boje. Tanka struna oporog mirisa alkohola napuni mu nozdrve, pojačavajući nemir. Taj osećaj nelagode se vremenom smanjio, ali još uvek ga ne napušta. Psiha ubrzava rad srca kao odgovor na nizove aplikacija, koje su, do duše, pažljivim naporima programera, vrlo sugestivno složene. Zbunjenost nestaje u trenu. Glas nadjača knedlu pa probuđeni bariton otpeva šifru. Nova slika se pojavi na ekranu, ali Majstoru se učini da je to trajalo sekund-dva duže. Osećaj male pobede razvuče osmeh. Ta aplikacija je u nekom podmeniju, pa je računar morao da se seti gde je, likovao je pobednik. Poraženi pobednik, pomisli. Ekrani mu ipak, ponudiše željeno. Boje su tamnije, skladnije, umerenije, prastari Alati se presijavaju, žute stranice neke Knjige sevnuše, i zakleo bi se da je video tanak sloj prašine na njoj. Za trenutak izgubi dah. Vazduh, precizno prečišćen i doziran ubrzo pronađe put do pluća, vraćajući ga u realnost. Sa prozora ispred njega jurnu Tepih, prepun dragih, dobro poznatih Simbola. Beli Stubovi mu namignuše sa crno-belog poda. Hologramski postavljen sistem svetala, strogo kontrolisan veštačkom inteligencijom, za delić sekunde fotonima presvuče prostoriju, pretvarajući pustinju u raskošnu oazu. Udaljeno, suptilno oko kamere, usmereno ka licu, ubaci u svoj algoritam još jednu činjenicu: suza se mobilisala u uglovima očiju, oklevajući da jurne niz hrapavi, vremenom izborani tobogan. Zapamtiti! Enter!
Levo i desno od njega poiskakaše dobro poznata, nasmejana lica, hladnim svetlosnim snopom poslagana po prostoriji. Uređaj, duboko sakriven u podu, koji emulira taktilne nadražaje, iz svoje memorije vadi sekvencu topline i blagog zadovoljstva srdačnog bratskog zagrljaja. Na veliko zadovoljstvo korisnika. Sve udaljene sobe sa svojim vlasnicima postadoše United rooms, softverskim jezikom rečeno: 1001100101101...
Jedino stvarno u tom odrezku svemira bila je Kecelja. Bela!
Boreći se za vreme, kao davljenik za vazduh, Majstor žurno klimanjem glavom započe Rad. Softveru je naređeno da organizuje Hram, što se sekund kasnije i desilo. Braća su u Kolonama, na svojim Mestima i Dužnostima. Računari, savršeno spregnuti, svakom Bratu omogućavaju baš onu sliku koju trebaju da vide. Svaki objekat je u XD formatu, svaka reč je baš onakva kakva treba da bude. Obrednik traži od Braće da uklone personalne robote, regulišu uređaje za održavanje zdravlja, odenu se SlobodnoZidarski i spreme za ulazak u Hram. Stoti deo sekunde kasnije tako i bi : Hram je pun.
Rad počinje. Ritual softvera prati ritual Rada. Čak i Mač zazveči, a plamen sveća igra skoro prirodno.Sa uređaja integrisanim u posebne naočare Brat čita Rad, a tema je “Vreme u funkciji Promene”. Starija Braća ćute. Za njih je vreme nešto drugo. Sve ga manje imaju, pa ga više štuju. A poštovanje, ono traži ćutanje. Mlađi se naslađuju satom, malo su ga potrošili, pa su s njim i manje obazrivi. Rasprava je otvorena i uključuje ogromno iskustvo zabeleženo u cloud-ovima svakog Brata. Podaci se pronalaze strahovitom brzinom, pa je i rasprava duga i glasna. Definicije, mišljenja teorije i alternative istima same dolaze. Program prepoznaje nestrpljivost Braće, gradira ih, analizira, i uključuje u pravo vreme. Veštački i prikriveno, jer tako se mašina samo-ažurira i sprema za sledeće Radove.
Godina Istinskog Svetla je 606..neka. Hemija i fizika se razvijaju poslednjih 30 godina velikom brzinom, a na njihovim krilima cveta i Medicina. Život se produžio, bolesti se kontrolišu, hranimo se tabletama savršenih boja i hranjivosti. Roboti nam služe, vreme za fizičku aktivnost i rad koristimo u druge svrhe. Virtuelnim putovanjima kompenzujemo usamljenost. O atomu i njegovim delovima znamo toliko, da se kvant pominje neprestano i svuda. Higsov bozon ima naslednika. Svaki novi dan iznedri novo, ažurirano i softverski accelerated čudo, koje, gle novog čuda, ima funkciju da čini čuda za ljude.
Kecelja, taj stari Podsetnik je skoro potpuno nestala u grubim rukama Starca. Laserski snop beleži novu dubinu već poznate bore. Zapamtiti!!Enter!!
Kasne devedesete pamte dugo i puno. Ta torba uspomena i dagerotipija jedva izdržava teret Novog Vremena. Iako uveren da je prošlost samo lična umišljenost i percepcija, kojoj treba odati pažnje onoliko koliko i zaslužuje, na nju se naslanja sadašnjost, koja, učini mu se, jedina i postoji. Voleo bi da svet posmatra očima novorođenčeta, ne znajući ni namenu ni ime stvarima oko sebe. Za njega je Vreme breme, koje mu ne pomaže u Promeni. Promena kalkulantski racionališe vremenom sa : bio sam , ja sam i biću, dajući lažna obećanja. A ista ona torba memorija, preuzeta od prethodnih pokolenja pokazuje da smo i pored svega ostali kao društvo u osnovi nepromenjeni, skloni nepočinstvima, svađi, kompeticiji, ratu. Promena, učini mu se, treba da isključi vreme i sve što ono svojim značenjem nosi, već da ostavi mesta Odluci, odmah i sada.
Ohrabren otkrićem, privede Rad kraju. Malo duže je zadržao Bratski lanac, testirajući strpljenje i kvalitet električnih kola Računara. Kesa Milosrđa se advancechain tehnologijom automatski napunila predefinisanim iznosima. Kutija Priveza se, naravno, vratila prazna.
Bela Trpeza počinje Zdravicama i kucanjem udaljenih šarenih čaša. Braća su opuštena, uživaju, pričaju, šale se. Svako je u svojoj sobi, sa različitim pogledom na ulicu. Personalni roboti dobijaju dozvolu da uđu u sobu i rade svoje poslove pažljivo izbegavajući susret sa vlasnikom. Pritiskom na dugme Hram postade profana soba.
A on, Majstor, ipak je srećan. Nizašta na svetu ne bi propustio te retke trenutke zajedništva, puštajući da sećanja to i ostanu, radujući se sadašnjem trenutku i sledećem Radu. Jer, Odlučio je da istraje!
NA ORIJENTU BEOGRADA, PL POBRATIM
novembar 6021 GIS
Br.PREDRAG P.